Улога образовних институција у превенцији насиља

Реаговање у ситуацијама насиља зависи од врсте и нивоа насиља, с обзиром на то да постоји 5 врста насиља (физичко, психичко, социјално, сексуално и електронско) који се разврставају у три нивоа у зависности од тежине извршене повреде.

Сваки случај се разматра понаособ и у зависности од нивоа насиља одређује се да ли ће интервенцију вршити одељењски старешина са родитељима или ће се укључити и ПП служба, управа школе или нека од надлежних институција, каже Александра Илић, психолог и координатор Тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања у школи Вук Караџић у Врању.

‘’У ситуацијама насиља најчешће су актери ученици мушког пола, мада се дешавају и ситуације када повреде обавеза ученика врше ученице. Што се породичне структуре тиче, најчешће повреде обавеза врше ученици који потичу из породица које су непотпуне, потпуне али уз стално одсуство једног од родитеља (најчешће оца) или из породица у којима нису јасно дефинисане границе, наглашава Илићева.Она додаје да су овакве ситуације чешће су у вишим разредима при чему је примећено да се од неких директнијих врста насиља, као што су физичко и психичко у петом и шестом разреду, прелази касније на перфидније и прикривеније врсте насиља као што су електронско и социјално – избегавање, искључивање из групе, неприхватање, изолација.

Како би се стекао потпуни увид у стање свари у школама, служба заштитника грађана спровела је и анкету међу ђацима у Србији. Укупно 88 одсто анкетираних основаца изјавило је да је имало непосредно или посредно искуство са вршњачким насиљем, а исто је изјавило 60 одсто средњошколаца. Није пријатно ни сазнање да је сваки четврти средњошколац (26 одсто), а сваки пети основац (20 одсто) био сведок неког облика насиља наставника над ученицима.

Да би резултати били пожељни, потребно је да сви делови система буду одговорни за обављање својих улога. Такође и породица треба са своје стране да доприноси развоју самосталности и самопоштовања детета. Повезаност система нужан је предуслов успешности елиминисања насиља, јер се насиље прелива из породице у школу, из школе на улице, стадионе, мада су путање кретања насиља најчешће испреплетане, а не једнозначне.

ПОВЕЗАНОСТ СИСТЕМА

У случају да је малолетник учинио кривично дело одмах се упознаје Виши јавни тужилац, по чијем налогу се предузимају даље мере и активности. Подноси се кривична пријава, у зависности од узраста и самог случаја, објашњава инспектор Зоран Димић.

Улога полиције је врло битна у превенцији или борби против било ког насиља па и вршњачког. Када говоримо о вршњачком насиљу, битно је нагласити да оно није прописано као посебно кривично дело већ се тумачи као негативна друштвена појава која се јавља међу младима, најчешће у школи и има више појавних облика. Према подацима из истраживања у оквиру школа без насиља, најзаступљенији облик насиља је емоционално или психолошко насиље, које се врши ругањем, називањем погрдним именима, добацивањем, омаловажавањем, етикетирањем, а потом и лакши облици физичког насиља које подразумева физички контакт и то гурање, повлачење и слично.

Први и веома битан сегмент у спречавању вршњачког насиља је породица, где се свако дете васпитава и подучава моралним и животним вредностима. На другом месту су васпитно-образовне установе, где се и решава највећи број проблема како са наставницима и школским особљем тако и у каснијој фази са педагошко-психолошким службама школа и просветним инспекцијама.

Ту су и центри за социјални рад који се укључују у решавање таквих случајева, а полиција реагује према кривично и прекршајно одговорним малолетним лицима од 14 до 18 година, као и према пунолетним лицима у случајевима када постоје елементи кривичног или прекршајног дела.

Прва институција која реагује на вршњачко насиље је школа, те из тог разлога најчешће родитељи оштећене деце ступају у контакт и решавају проблеме на нивоу школа и то како са наставницима и школским особљем тако и у каснијој фази и са педагошко-психолошким службама школе. Тек касније, у тежим случајевима када дође до физичког насиља, поступа полиција.

Значајно је рећи да је Центар за социјални рад веома важна карика у поступку решавања проблема и њихова је обавеза да се одмах укључе када је у питању вршњачко насиље, каже Димић.

КАЗНЕ, ДА ИЛИ НЕ

Неки заговорници опстанка дисциплиновања физичким казнама то виде као начин васпитања и потребу демонстрације моћи родитеља над децом. Oни тврде да то уопште нужно не доводи до насиља у школи и да злостављана деца нису по дефиницији она која „деле правду“ у школском дворишту.

„Док се то научно не докаже и илуструје бројкама, вероваћу својим очима и сазнањима о бројним случајевима где бахати, ауторитарни родитељ, силеџија, развија исте пориве у свом детету, а брижни родитељ који има разумевања за дете и његове развојне фазе, подстиче исто такво понашање код свог детета према окружењу“, истичу стручњаци.

„Модерно друштво, па и оно са ратничком традицијом, какво је наше, треба да протера телесно кажњавање деце у сврху васпитања и да Законом дефинише позитивно родитељство“, мишљење је стручњака.  То би било и од помоћи школи као институцији која је овај облик кажњавања одавно законом забранила, али, нажалост, не успева увек успешно да га спречи у својим учионицама, а нарочито у ходницима и двориштима.

Насиље у једној сфери отежава одупирање насиљу у другој сфери. Није наодмет подсетити на и даље висок степен употребе психичког и физичког кажњавања у васпитању деце у Србији. Истраживање УНИЦЕФ-а у Србији указало је на то да 67 одсто деце трпи неки облик насилног дисциплиновања. Иако само 7,2 одсто родитеља изричито сматра да је физичко кажњавање неопходно у васпитавању деце, више од једне трећине родитеља га упражњава.

 ПОГОДНО МЕСТО ЗА НАСИЉЕ

Школа је погодно место за насиље због мноштва интеракција, притисака, такмичења, стреса, а онда и одсуства воље, мотивације и линије мањег отпора на страни одговорних у школи, сматрају стручњаци. Школа треба да подржава, а не да кажњава. Треба да укључује, а не да искључује, а томе се, најчешће прибегава када се појави проблем.

„Магична реч је ’исписати’ из школе дете које има неки проблем, а који се манифестује повећаном агресивношћу, ремећењем дисциплине, изазивањем вршњачких сукоба“, објашњавају психолози.  Ипак ту је  посебно потребна подршка наставника, одељења, вршњака и вршњачког тима, велико поверење и стрпљење, али и веће учешће деце са ризичним понашањем у школским и ваншколским активностима.

Тада се као неопходна намеће сарадња образовног система са другим системима, социјалном заштитом и здравством. Резултат такве сарадње требало би да буде план помоћи и стручног рада са сваким конкретним дететом – како оним које је жртва насиља, тако и дететом које то насиље чини.

Школе све више постају образовне, а све мање васпитне установе, ипак, стручно особље у њима треба да реагује. Кроз разна тестирања могуће је увидети назнаке потенцијалних особина и проблеме у понашању. Такве тестове, превентивно, треба радити са свом децом, без обзира на то да ли она показују неке проблематичне облике понашања.

Било какви да су резултати психолошких тестирања, они не смеју да буду разлог да неко дете буде „обележено“ или дискриминисано. Пресудно је посматрање понашања. У ситуацијама када најмање очекују да их неко посматра најчешће се испоље спонтани облици понашања, који су и највернији показатељи.

Децу која се насилно понашају не треба измештати из њиховог окружења, како би се на тај начин привидно решио проблем. „Са њима треба радити, указивати им на последице њиховог понашања“. Са друге стране, деци која су жртве насиља потребна је подршка у оснаживању.

Порука родитељима и деци која су жртве насилника је да тога не треба да их буде срамота, то не сме да буде табу тема и на време треба потражити помоћ. Исто важи и за родитеље насилника – они би то требало да прихвате, а не да поричу уз реченицу „то се не дешава у мојој кући“. Експерт у области права детета и некадашња заменица омбудсмана Тамара Лукшић Орландић сматра да је најгоре када се о насиљу ћути, када се игнорише или минимизира његова појава.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Више отворених, него затворених фирми у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/2lD4aV6E4f via @tripplesworld
Ученици полагали комбиновани тест - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZWvXjIImpI via @tripplesworld
Нема више листе чекања за уградњу вештачког кука - Радио Телевизија Врање https://t.co/0aQkUEZCk0 via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter