Заштита од сајбер насилника

 „Ученици најчешће користе интернет за време часа. Велика већина носи телефоне, око 80 посто ученика. Закон забрањује коришћење, а наставник не сме детету да одузме телефон. Формирају групице које испрозивају неког ученика, јер родитељи не контролишу странице које користе деца. Интернет се најмање користи за потребе школе. Деци је дозвољен приступ свим садржајима, од порнографских до разних врста насиља, што веома лоше утиче на децу. Највећа контрола треба да буде од стране родитеља. Ми смо у школи држали предавања, радионице на часовима одељењског старешине о томе. У школи постоји тим за заштиту од вршњачког насиља, парламент, тим за безбедност, приказивали смо филмове. Ипак, родитељи имају највећу улогу. Дешава се да је ученик целу ноћ провео на интернету, играјући онлајн игрице, па сутрадан спава на часу“, објашњава Нинослав Јорданов, координатор тима за безбедност, злостављање и занемаривање деце.

Данијела Ђорђевић, психолог каже да постоје видљива и скривена девијантна понашања која се огледају у конзумирању психоактивних средстава, алкохола, дувана итд. Оно што је видљиво је када деца крену да се туку или вређају, и онда ми реагујемо одмах. И код сајбер насиља реагујемо иако нисмо у обавези јер им не обезбеђујемо средства комуникације. Код скривених девијантних понашања која нису видљива на прву лопту, реагује се на један специфичнији начин и у сарадњи са другим институцијама, Центром за социјални рад и Полицијском управом. Наравно, основна помоћ која треба школи је породица. Обично и породица буде дисфункционална када се ради о деци која имају неки облик девијантног понашања. Ми наравно прво породицу укључујемо, уколико породица сарађује буде помака, уколико не укључујемо Центар за социјални рад и радимо на мало широм плану.

Време интернета обликовало је нова игралишта, која нису „опипљива“, јер деца се играју онлајн. Нажалост, претње по емоције деце, њихову свест, па и физичко стање су више изражене него на правом игралишту. Ситуација је тешка због више фактора - политичка ситуација је компликована, економска ситуација, такође, али тема о којој ће се све више причати јесте заштита идентитета на интернету, посебно деце. Тренутно се формира „мобилна генерација“ људи, која је изложена сајбер криминалу и сајбер малтретирању. Људи су променили начин живота и „мобилна генерација“ комуницира све више преко мобилних уређаја и онлајн начин живота постао је сасвим уобичајена свакодневица, допадало се то родитељима или не. Смартфон је заменио играчке, писма, начине на које смо комуницирали пре паметних телефона, а интернет је нераскидива карика у онлајн начину комуникације. У односу на 2010. годину у Европској унији број млади узраста од девет до 16 година који користи мобилне уређаје порастао је за до 30 одсто! Преко 46 одсто младих тог узраста користи лаптоп за онлајн конекцију, 41 одсто користи мобилни са интернетом, а у чак 66 одсто случајева цена је одлучујући фактор да ли ће дете имати приступ мобилном интернету или не.

У Данској је чак трећина испитане деце током 2014. године узраста до три године била повезана на интернет и редовно била онлајн. Млађи од осам година сами преузимају бесплатне апликације, гледају видео и играју игре, тинејџери иду на друштвене мреже и дописују се, стримују видео и траже решења за домаће задатке.
Нажалост, безбедност те деце доведена је у питање, јер родитељи немају времена или занемарују чињеницу да децу треба учити да безбедно користе интернет. Безбедност деце на интернету је све већи проблем и многи родитељи који су га свесни не знају прави начин како да заштите своју децу.

У Интерполу, у одељењу које се бави заштитом деце, шокирани су последњим примерима злоупотребе деце на интернету, који укључују изнуду новца и излагање порнографским садржајима. Забележено је неколико случајева изнуде новца од деце преко интернета, којој је прећено осетљивим подацима које су злонамерне особе откриле, након којих су та деца извршила самоубиство из страха или због неког другог разлога. Ови случајеви забележени су у Канади, Великој Британији, САД, али и многим другим земљама.

Деца се не рађају дигитално писмена, нити знају да се заштите од онлајн малтретирања, као ни да га препознају, што доводи до различитих проблема, који се у најгорем случају завршавају погубно и по дете и по родитеље.

Нажалост, само нешто мање од четвртине родитеља свесно је проблема да не знају шта тачно њихова деца раде на интернету и не знају како да их заштите од лоших утицаја. Најгори садржаји који се „пласирају“ незаштићеној деци и младима су различити сумњиви и незаштићени четови, порнографија, интернет коцкање, продаја оружја, нецензурисани садржаји за њихов узраст, насиље, алкохол, дуван, дрога итд. Због времена у којем живимо слање слика је постало сасвим уобичајена ствар и често се дешава да млади, чак и деца шаљу своје обнажене фотографије једни другима, као знак пажње, љубави, заједништва. Кад до раскида или свађе дође обнажене слике почињу да се појављују на нету, као знак освете рецимо, што доводи до шока, јавне срамоте и многобројних психолошких и социолошких проблема. Деца не разговарају са родитељима о оваквим ситуацијама, јер се плаше њихових осуда, забране интернета, смартфона или рачунара и сама покушавају да реше проблем. Таква деца, једино што могу јесте да све поднесу сама, ако су способна, да се јаве јавним установама ради решења проблема (СОС линије) где остају анонимна или долази до повлачења у себе, самоповређивања или чак најгорег исхода. Овај и те како породичан проблем, о којем би дете требало да прича прво с родитељима, потражи савет или решење, претвара се у очајничку потрагу за новим идентитетом, потрагом за решењем и новим доказивањем, који по неком правилу у одређеном броју случајева не заврши на прави начин.

Истраживање спроведено у Ирској, где је сајбер малтретирање било изузетно високо, за годину дана након опсежног истраживања и активације великог броја кампања, рада с родитељима, наставницима и децом, као и већим ангажовањем социјалних установа дошло је до радикалног смањења броја малтретирања деце на нету. Нажалост, регија бивше Југославије није обухваћена истраживањем, па информација о томе нема.

Чак 12 одсто свих девојчица на нету је претрпело неки облик онлајн насиља, док је код дечака тај број нешто мањи и износи око девет одсто. Овде додајмо и то да само 12 одсто родитеља користи софтвер да открије, прати и разуме шта њихова деца гледају на интернету. Око четвртине родитеља није било свесно дечијег проблема са сајбер малтретирањем изузетно дуго, док петина родитеља не предузима ништа да заштити децу од интернет насиља и праћења недоличних садржаја.

Решење је у едукацији, већем поверењу између деце и родитеља, коришћењу интернет и програмских алата за заштиту деце, али и помоћ провајдера интернета у постављању различитих филтера, ограничавања доступности лошег утицаја и сличних садржаја на децу. Такође, кључна је сарадња свих карика, а посебно би требало да се активирају социјалне службе и јавне установе које на себе треба да преузму улогу едукатора и онога ко подиже свест о томе шта је лоше по децу на интернету.

Онлајн игралишта требало би заменити шетњама, дружењем с децом у „правом“ животу, ипак ограничити употребу интернета и технологије у раном узрасту и трудити се што више око едукације и причати са децом о лошим аспектима интернета и мобилности. Нажалост, данас технологија обликује нас, а ако се родитељи активно не укључе у одгајање „мобилне генерације“ којој њихова деца припадају, хтели то да признају или не, тако ће и остати.

Још један одличан савет јесте да својим примером родитељи деци покажу како би требало да се понашају онлајн.

 Деца ће након јавног срамоћења лако променити место становања или школу, са претрпљеним шоком и траумом, али „интернет срамота“ никад неће престати да их прогони - интернет не заборавља, родитељи и деца би требало то добро да знају!

 Наставља се...

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Пихтијада у Месној заједници Оџинка - Радио Телевизија Врање https://t.co/adLhbOYRjQ via @tripplesworld
Пронађено закопано оружје у Прешеву - Радио Телевизија Врање https://t.co/8W5jycBEnK via @tripplesworld
Бог се јави! - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZxfrrJ4dKq via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter