A+ A A-

''Тоља амамџија'' - Песма као чувар културно-историјског наслеђа

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

''Toља амамџија, што си измислија,

у амам је Тоља токмак направија,

ој, Тољо, Тољо, Тољо амамџијо,

Тољо амамџијо, врањски мераклијо.''

 

Једна од шаљивих песама, настала у врањском амаму. Ова песма била је потпуно непозната, а наш саговорник Бранимир Стошић Каце научио је од стрица. Песма је буквално отпевана и сачувана у кући Стошића, а Каце о овом податку каже: ''Ортодоксна је чињеница да је ову песму од заборава сачувао мој стриц Предраг Стошић Педе, који је после Другог светског рата био познати певач у Врању, чак се је 1949-50. године прошлог века, пошто је студирао у Београду, пријавио на аудицију у Радио Београду и од 83-оје певача прошао је он и још две певачице. Он је био изванредан певач, и не само певач, него као да је имао фотографско памћење, много је лепо говорио, тако да сам ја од њега многе приче чуо. Он је мени причао о старом Врању, догађајима, старим људима, и ја сам имао утисак као да су они преда мном, стварао сам слике, ту способност је имала и моја нана. Мој стриц је од заборава сачувао ову песму. Верујем да је и сам уобличио и искомпоновао. Ја сам је од њега научио и то је прва песма коју сам снимио за потребе и радио Београда и телевизије Београд за потребе серијала ''Лети, лети, песмо моја мила''.

Амамџије су били људи који су чували амаме, сасвим логично. Бранимира смо питали ко је био Тоља. ''Тоља је име у деминутиву, неки као надимак, и тај је човек радио стварно у амаму. Ову су песму његови другари отпевали њему у шали. ''У амам је Тоља токмак направија'' - токмак је као велики противтег који је он измислио да се врата сама затварају када их неко отвори. Па имамо у стиховима ''долап измислија'', то је као неки ормар без врата, тако да је то шаљива песма о Тољиним ''подвизима'', каже Бане Каце. Ово заборављено занимање није данас много познато широкој јавности. ''Амамџије су били људи који су радили у амаму, дочекивали су људе, били су задужени за ред у амаму, то занимање није било много цењено, али је постојало. Сусрео сам се са људима који изговарају аманџија, али то је грешка, пуно пута се нађе и у потпису песме, али зато што људи не знају шта је то, није аманџија, него амамџија, онај ко ради у амаму'' наводи Бранимир Стошић.

Амам у Врању представља споменик културе од великог значаја. У прошлости је овај објекат представљао турско парно купатило. Објекат је саграђен крајем 17. века и ради се о једноделном хамаму, где су се мушкарци и жене купали на смену. ''Врањски амам је старо турско купатило које се налази у горњем делу града. Саграђен је око 1690. године, када се проценат богатог турског становништва у Врању повећао, па је била потреба за таквим једним купатилом, где би се они купали. По исламској вери неопходно је одржавати чистоћу тела на високом нивоу и управо због тога је и саграђен сам амам. Он је саграђен од притесаног камена и опеке у византијском силу и његов унутрашњи простор састоји се од свлачионице, места за купање, халвата, и резервоара за воду, односно хазиса. Ту је и место где се ложило. Оно што је карактеристично је да се на крову који је прекривен ћерамидом налази 5 купола са окулусима кроз које је улазило светло'' каже историчар Ненад Стојиљковић. Материјал за изградњу хамама се састојао од тесаног камена и опеке. Људи су лежали на тершени – загрејан уздигнут камени под, где је пробијала пара, да би се купање завршавало у курнама – кабинама, које су биле затваране пиштимаљима – великим пешкирима.

Много је прича везано за саму изградњу амама, али оне су до данас остале легенде. Историчар Стојиљковић на ову тему каже: ''Оно што знамо је да је сам амам описан и у роману ''Нечиста крв'' Борисава Станковића, у коме се говори да су се у том периоду, крајем 18. и почетком 19. века, чак и хришћанке пре удаје купале у амаму. Знамо да га је подигао турски паша који је имао преко 30 ханума. Пошто није било материјала за спајање песка, наводно је паша тражио од српске раје из околних села да доносе јаја и то је мешано и зидан је амам. Та легенда се дуго одржала у Врању, јер су и дан данас спољни зидови жућкасте боје, па је због тога, претпостављамо, и настала ова легенда.'' Постоје и многе легенде које откривају и једну сасвим другачију, мрачну страну амама. О њиховој истинитости можемо само да нагађамо, али постоје записи да је коришћен и као - тамница. ''За сам амам из турског периода има и једна страшна прича а то је да је коришћен као тамница за турске зулумћаре, односно у једом тренутку човек по имену Синан Мехмед Паша добио је овлашћење од султана да дође и смири турске зулумћаре, који су правили проблеме у Врању. Начин погубљења је био двојак, прво би, наводно, сваког од затвореника натерао да се окупа у амаму и онда би био или обешен на дуд испред амама или би био затворен на место где се ложило и тамо би човек у огромним мукама од топлоте умирао'' каже историчар Ненад Стојиљковић.

Амам је још једна слика у колажу живота старог Врања. Након ослобођења од Турака овај објекат је у власништву Града. Ненад каже ''да је последњи власник амама био неки Аџи Алија, односно његов син Исмаил и да је наводно након ослобођења од Турака, пошто Аџи Алија није волео Србе оставио амам Исмаилу, који се, пак, прекрстио и добио име Радован. Радован је једно време руководио овим објектом, а касније га предао Сави Живковићу, Врањанцу, за 800 дуката. После Другог светског рата Град је откупио амам од Саве Живковића и претворио га у непокретно културно наслеђе од великог значаја за сам град.'' Конзерваторско-рестауратским радовима објекат је реновиран 1956., 1983. и  2002. године у оквиру пројекта ревитализације за потребе aрхеолошке галерије Народног музеја у Врању. Упркос радовима на обнови хамама, он је данас недоступан посетиоцима. Директор Народног музеја, под чијом је управом и врањски амам каже ''након реконструкције 2003. године када је отворен хамам, или по врањски ''амам'', зграда је била функционална пар месеци и појавила се капиларна влага. За ту реконструкцију је утрошено око 50 хиљада евра из страних донаија. Након поменутих новонасталих проглема зграда је поново затворена и тако тавори, урушава се, девастира се пуних четрнаест година. Све структуре града, и Народни музеј и Туристичка организација и руководство Града, сви смо сложни у настојању да се са мртве тачке покрене једном та прича око амама, да тај објекат покушамо да ставимо у функцију и да искористимо његове могућности и за повећану туристичку презентацију града. Туристи свраћају сваки дан овде, питају шта је са амамом. Жалосно је да такав објекат пропада.  У контексту те иницијативе ми смо формирали једну радну групу са запосленима из Народног музеја, Туристичке организације, града. Већник за туризам и угоститељство Мића је такође показао иницијативу и добру вољу. Јурили смо прошле године турску агенцију ''Тика.'' Крајем 2016. су нам рекли да су фондови потрошени за текућу годину и да се јавимо 2017. Ми смо се јавили, али ништа се за сада није са њихове стране урадило. Обећали су да ће доћи опет, иако су били пре пар година, како бисмо се договорили око пројекта, јер је то најбитније. Ова агенција сама ради пројекат и сама финансира, тако да смо ми у том ланцу деловања били зависни од њих. Међутим, губимо време, време пролази, морамо се ослонити на своје снаге, да се уради пројекат санације и да кренемо преко Министарстава културе, туризма, наше ресурсе да користимо. Град је вољан у складу са својим могућностима, тако да ћемо покушати са свих тих позиција да покренемо ову причу напокон'', наглашава Саша Стаменковић. Ненад Стојиљковић наставља ''амам је данас културно добро од изузетне важности, један од ретких очуваних амама на територији Србије. Амаме имамо још у Новом Пазару и Нишу, али да кажемо да се та основна функција амама и дан данас може видити у врањском амаму. Он није прилагођен за посетиоце, јер је потребна реконструкција, али надамо се да ће то бити сређено ускоро.''

Врањске песме су трајно сведочанство многих судбина, догађаја и људи, али и сведочанство једног времена и прилика у њему. ''Сваку песму не треба да гледамо само музички, мелодијски, лирски, кроз језик, него свака песма би требала да се гледа из много аспеката, као што су социолошки, културни, етносоциолошки, етнографски, зато што из једне песме много тога може да се научи. Ја сам, бавећи се песмом, много научио о језику, народу, менталитету'' каже Бане Каце.

Песму ''Тоља амамџија'' записао је Татомир Вукановић када је у Загребачкој, садашњој улици Јована Хаџи Васиљевића, срео Предрага Стошића који му је издиктирао текст. Вукановић се наслонио на зид и на мајушном парчету папира прибележио речи песме, тако да заиста постоји велика могућност да је Предраг Стошић и сам ''украсио'' ову стару врањску песму. ''Лепа, кратка, ефектна, врло личи на песму ''Што ми је мерак пољак да бидем'', каже Каце.

Након наступа у Риму, 2012. године, пред дипломатским кором, на фестивалу културе земаља источне Европе, који је организовало Удружење Срба у Италији на челу са Борком Зељковић Русо, наш саговорник Бранимир Стошић Каце упознао је Владету Јанковића, који је био наш амбасадор у Ватикану. Из разговора је сазнао да је по дединој линији Врањанац, а да му је дедин брат био чувени врањски и београдски задужбинар Јован Јанковић Лунга. Његов деда је био амамџија, онај који је радио у чувеном амаму у Врању, који је описао Бора Станковић у "Нечистој крви". Када му је отпевао песму "Тољо амаџијо, врањски мераклијо" и он се расплакао.

Емисију ''Старо ми дајте'' можете чути на таласима Радио Врања сваке среде у 07:30 у премијерном, и сваке суботе у 14:00 у репризном термину.

Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије, Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна!

Newsletter

Пријављивањем на емаил листу редовно ћете добијати новости са нашег портала

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Курсна листа

Save

Save

Save

Ко је на сајту

Ко је на мрежи: 146 гостију и нема пријављених чланова

Број посета

15961414
Данас
Јуче
Ове недеље
Прошле недеље
Овог месеца
Прошли месец
Укупно
1050
10063
18760
15193142
206928
308909
15961414

Visit the new site http://lbetting.co.uk/ for a ladbrokes review.

Copyright @ 2013 - РТВ ВРАЊЕ. Сва права задржана.