A+ A A-

Киша паде, мори Цоне - терет лепоте

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Киша паде, мори Цоне - терет лепоте         

''Киша паде, мори Цоне,

отвори ми врата,

покисе ми, мори Цоне

шешир од дуката.

шешир од дуката, Цоне,

долама од злата"  

                                                                                   

Једна од песама за коју се поуздано може рећи да је настала у овом граду. Иако има доста преплитања када говоримо о врањској народној песми, те и спорења где су поједине мелодије и како настале, одређене песме су у директној вези са стварним догађајима и личностима. Једна од таквих је Киша паде, мори Цоне. Бранимир Стошић Каце каже да је то ''аутентична градска врањска песма, која је настала у другој половини 19. века.  Цона је било популарно име у то време у Врању и околини. Дакле, Цона је име, а у деминутиву Цоне, стари Врањанци скраћивали су из милоште имена на ''е''. Мане је био из рода Вампирџијци, био је леп момак, али је познат по томе што је био женскарош. Цона је заиста била градска лепотица и њена лепота остала је надалеко чувена и у неким другим крајевима и градовима.''

Ова песма испевана је пре више од сто година. За то време мењала се у садржини и форми. Немогуће је наћи прву верзију. Почетак је гласио: ''Киша паде, мори Цоне, бегај да бегамо.'' Професор Златановић каже ''да су објављене три варијанте песме у збирци ''Стојанке, бела Врањанке''. Први стих је исти код сва три певача, а то су Јордан Младеновић, Душан Младеновић и Предраг Стошић из Врања.'' Песмопојац Предраг Стошић зна да је његова баба певала ту песму и да ју је почињала поменутим стиховима. Стана Аврамовић Караминга касније је певала овако: ''Киша паде, мори Цоне, више Доњо Врање. Професор Момчило Златановић даље објашњава како је песма звучала код појединих певача: ''код Јордана Младеновића ''киша паде, мори Цоне, испод горњо Врање, испод горњо Врање, Цоне, више доњо Врање'', код Душана Младеновића ''киша паде, мори Цоне више доњо Врање, киша паде, мори Цоне, бегај да бегамо, а код Предрага Стошића ''киша паде, мори Цоне, више доњо Врање, покисе ми, мори Цоне, зелена долама, покисе ми, мори Цоне шешир од дуката, киша паде, мори Цоне, бегај да бегамо, бегај да бегамо у тој горњо Врање.'' Бане Каце потврђује да постоји неколико варијанти песме, где се, између осталог, помиње ''бегај да бегамо'' али он најчешће пева песму где је присутан дијалог између Манета и Цоне, где се пева ''отвори ми врата, покисе ми гуњче од дуката'', а она му одговара ''ајд' одотле Мане, Мане Вампирџијо, туђи атарџијо'', дакле обилази и друге девојке, туђи атари,  ''да ти имаш гуњче од дуката не би дошо на Цонини врата''. И шаљива, али и љубавна песма, ја је врло радо певам.'' наставља Каце.

Цона из песме ја била Врањанка изузетне лепоте. У њу је потајно био заљубљен Мане, који је био из Вампирџијске породице, тако им се звала фамилија. Златановић каже да је ''Цона била чувена лепотица из Сарајине, а Мане кујунџија из Горњу Чаршију.'' Цона се због своје лепоте нашла на мети арнаута, који су били смештени на брдима око Врања. Вокална солисткиња и професорка књижевности Ивана Тасић каже ''Цона је била посебна у односу на жене онога времена, јер је била изузетне физичке лепоте, имала је дугу црну косу, бело лице, црне очи, ако посматрамо опис Софке из ''Нечисте крви'', видимо и ту сличност у опису женске лепоте,  и она је, као таква, наравно запала за око једној арнаутској породици, Џаферовима, који су живели између Крстиловице и Пљачковице, а и дан данас можемо да се сусретномо са албанским породицама из тог краја.''

 

Џаферови су је једног дана ''украли'' и одвели на планину Голич. Сви су трагали за Цоном, јер је она тог јутра отишла по воду и није се вратила. ''Пошто је још било то турбулентно време у околини Врања према Девотину и Зарбинцу су још увек живели арбанаси, а међу њима је био љути пустахија Џафер бег, од кога су све девојке морале да се пазе, а нарочито оне лепе као што је била  Цона. Он је вероватно некада, силазећи у Врање са свитом запазио Цону и она му је запала за око, те је решио да је отме, што у оно време није била чудна појава. Када је она кренула једно јутро да захвати воду, Џафер бег је са својим људима сачекао, отели су је и одвели горе у његове шаторе,'' препричава ове догађаје Бранимир Стошић. У то време било је много трговаца који су ишли овуда, по брдима и селима у којима су били арнаути, те су тако неки од њих видели лепу Цону и разговарали са њом. Бане наставља речима ''тек када се после неколико сати она није вратила кући, знало се да је или побегла за неког момка, или је неко отео. Пошто је тај пут према Девотину био граница са лесковачким и косовским крајем, било је много шверцера у то време и после недељу дана неки њих, који су застали код Џафер бега, видели су Цону и схватили да је отета, онда су сишли у Врање и рекли то свима, а информација је дошла и до Манета.'' Тако је договорено Цонино бекство, а главни организатор био је управо Мане Вампирџија. ''Они су онда почели да се организују, јер је било страшно да девојка тамо остане код муслимана, они нису били Турци, него Арбанаси. Неком следећом приликом када су ти исти трговци опет ишли по робу, успели су да успоставе контакт са њом и договорили су се да ће доћи да је избаве одређеног дана у одређено време, а да ће музичка лозинака да буде песма ''Киша паде, мори Цоне, бегај да бегамо.''

Шифра је, дакле, била ...песма. Како су се договорили, тако је и било. Када се спремала свадба Цона је била у шатору, девојке су је спремале, чуле су се зурле, музика, весеље, а када је Цона чула песму по договору успела је да одгурне девојке, побегне из шатора и брзо дође до шумарка где су је чекали Врањанци на коњима. Главни организатор бекства био је Мане Вампирџија. Успели су да је избаве од Џаферових и да је доведу у Врање. Иако је Цона спасена Арнаута, у старом Врању осрамоћена девојка није имала будућност. Осим тога арнаути Џаферови били су врло преке нарави, те је постојала могућност да буде пронађена и да се освете њој или њеној породици.  ''Проблем је био у томе што је Цона већ 7 до 10 дана провела код Џаферових и то је за њих био знак да Цона више није била девојка, без обзира да ли је нешто било између ње и Џафера или не, она је у Врању већ била ''извикана девојка'', нико од Врањанаца је не би  узео за жену, па чак ни Мане. Плашили су се и освете, јер је Џафер бег био спреман да убије и Цону и момка који би је евентуално узео'', каже Бранимир Стошић.

Цона је крај свог живота дочекала у Лесковцу. Ивана Тасић каже да су је тамо одвели родитељи због целокупне ситуације, а тамо се и удала. Бане каже да је она доживела у Лесковцу дубоку старост, када је Врање ослобођено од Турака она је често долазила и у Врање. ''Чак је и њена смрт помало парадоксална. Преминула је тако што је прегазио фијакер. У сваком случају успела је да се извуче из руку Арнаута и да живи једним нормалним животом, јер жени која је у ситуацији да мимо своје воље промени веру, није било лако да настави нормалан живот после,'' наставља Тасић.

Лепота је, дакле, благослов и привилегија, али уме да буде и проклетство. ''Ја лично мислим да свака жена која се у то време истицала физичком лепотом, а углавном

ту лепоту прати и духовна лепота, да је увек била у неком страху шта ће се са њом догодити. Увек је била на оку тадашњих непријатељских снага, Турака, пре свега. Она није могла да живи слободно и да бира свог сапутника, него је то њој било наметнуто. Женама које је Бог обдарио изузетном лепотом било је неминовно тешко,'' каже наша саговорница Ивана Тасић.

Народни певачи, у првом реду млађи, љубавне песме скраћују и сажимају. Њих првенствено интересују песнички снажна и емоционално јача места и стихови у којима је наглашена музичка компонента. При томе се да запазити настојање певача да оно што певају буде у мисаоном и сваком другом погледу потпуна целина. Омиљена песма Киша паде, мори Цоне, толико се у последње време сажима да се може чути и ова крајње мајушна варијанта:

"Киша паде, мори Цоне, отвори ми врата,

покисе ми, мори Цоне, шешир од дуката,

шешир од дуката, Цоне, долама од злата."

Ивана Тасић објашњава: ''То се све ради са циљем да слушаоцима буде лакше да слушају одређену песму. Дешавало се да слушајући Стану Карамингу како изводи одређене врањске песме, схватим да некад то зна да буде оптерећујуће за слушаоца, а посебно ако он није привржен овој врести музике. До тог сажимања долази из тог разлога, да би се слушаоци мање оптеретили песмом, а да  буде сачувано оно што је најбитније када је тема песме у питању. Има много таквих примера када је врањска песма у питању, а код песме ''Киша паде, мори Цоне'' чак је искључен данас и један врло битан стих а то је ''киша паде,  мори Цоне, бегај да бегамо.''

Упркос свему ова песма остала је и опстала као трајно сведочанство о једној судбини, љубави, једном времену.

Емисију ''Старо ми дајте'' можете чути на таласима Радио Врања сваке среде у 07:30 у премијерном, и сваке суботе у 14:00 у репризном термину.

Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије, Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна!

Newsletter

Пријављивањем на емаил листу редовно ћете добијати новости са нашег портала

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Курсна листа

Save

Save

Save

Ко је на сајту

Ко је на мрежи: 173 гостију и нема пријављених чланова

Број посета

16943745
Данас
Јуче
Ове недеље
Прошле недеље
Овог месеца
Прошли месец
Укупно
2556
9355
27508
16164611
122776
279764
16943745

Visit the new site http://lbetting.co.uk/ for a ladbrokes review.

Copyright @ 2013 - РТВ ВРАЊЕ. Сва права задржана.