За Србију дуално образовање јесте новина, а Врање је град који је међу првима увео праксу дуалног образовања. Овај модел развија се по немачком моделу дуалног образовања а у Србији га надзире немачка организација ГИЗ. Иначе, у Немачкој у којој овај модел функционише више од две деценије, кажу да ће то значити суштинску и стратешку промену Србије, и да нема дугорочног привредног раста без реформе образовања.
Ученицима, професорима и будућим ђацима који су заинтересовани или имају дилему у вези дуалног образовања представљамо како дуално образовање функционише у Немачкој. Примере добре праксе забележила је екипа Радио Телевизије Врање приликом посете Хамбургу.
Петра Дорш је пре више од 20 година и сама била ученица на дуалном образовању, а данас развија породични бизнис у Франкфурту. Главни партнер јој је син. Посао који раде 7 дана у недељи, пружа им задовољство и могућност да пристојно зараде. Госпођа Дорш има 14-оро запослених и троје ученика на дуалном образовању. Изнад свега, цени креативност и знање код младих.
''Најважније од свега је што у мојој цвећари могу да се ослоним на своје раднике. Не морам све сама. Овде се ученици надограђују, вредно уче и раде. Што је знање веће, веће су и шансе за напредак у каријери''.
За Петру Дорш је дуално образовање важна карика за успех младих људи. У њеној цвећари, све што науче могу и да примене. Изабел Ниес је старија ученица уз чији надзор практично знање стиче Лена Гутенстин.
Изабел каже да јој је право задовољство овај посао који ради: "Потребна је велика креативност али и знање јер није свеједно од којих садница правите аранжмане. Мени је ово четврта година како сам овде на дуалном образовању, па ми је и обавеза да млађој колегеници пренесем што више знања."
Лена стрпљиво упија знање. Само два дана у недељи је на школској настави, а остала три проводи овде. Машта да једног дана и сама буде власница цвећаре.
У Франкфурту чак 80% предузећа по завршетку дуалног образовања задржава ученике у радни однос. Бригет Шурле из Привредне коморе Франкфурта каже да је дуално образовање право партнерство између ученика, предузетника и система. Ту су сви на добитку. Млади пролазе практичну обуку за све позиције у предузећу, што се касније одражава на тимски дух у колективу. Могу да бирају разноразна занимања од зубара до ватрогасца. Тек сваки 5 ученик одустаје од дуалног образовања, али у 60% случајева то се односи само на промену фирме у којој раде.
Фабрика Самсoн, још једна породична прича, која у Индустријској зони Франкфурта послује од 1907. већ 7 година има посебно одељење за дуално образовање. Тренутно, практично обучавају 120 ученика и 30-оро миграната које уводе у систем дуалног образовања.
Матијас Ганц задужен за људске ресурсе у фабрици ''Самсoн'' каже да је дуално образовање централни елемент доброг развоја привреде. ''Од 2010. код нас у фабрици сви пролазе ову обуку и одмах остају да раде. Обучавамо их за преко 150 позиција у фабрици, а трећину времена проводе у школи''.
Јурген ван Сантен задужен за односе са јавношћу истиче да само 10% ученика оде из фабрике. Они који остану могу да иду и на усавршавање али и да студирају паралелно уз посао. Неке од њих фабрика Самсон стипендира''.
Ученике на практичном раду надгледају ментори. Завршни испит и тестове спроводи Привредна комора. Надокнада је 900 евра месечно што ни приближно није довољно за осамостаљивање. Али с обзиром да је реч о средњошколцима, тај новац се доживљава само као мотивација. Град и покрајина ни на који начин не субвенционишу послодавце, који имају одељења дуалног образовања. Рецимо и то да је незапосленост у покрајини Хесен, којој Франкфурт на Мајни припада, између 5 и 6% али међу младима готово не постоји.
