Подстицаји за органску производњу

Министарство пољопривреде донело је нови Правилник о подстицајима за органску - биљну и сточарску производњу, као и на инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства.

Сви показатељи говоре да се у Србији из године у годину наставља тренд повећања органске производње. Показатељи се односе на повећање површина, број укључених пољопривредника и раст извоза органских производа. Због тога је министарство пољопривреде донело нови Правилник о коришћењу подстицаја пре свега у области биљне производње.Тако је овим документом утврђено повећање подстицаја од 70 одсто, што износи шест хиљада 800 динара по хектару. У 2017. висина подстицаја била је три хиљаде и 400 динара по хектару. Међутим, ове године нису предвиђени регреси за средства за исхрану биља и оплемењиваче земљишта, тако да у суштини повећања нема. Максимални износ које један корисник може да оствари је 136 хиљада динара. Рок за подношење захтева је 30. јун 2018. године.

Када је реч о подстицајним средствима за сточарску органску производњу они су увећани 40 процената у односу на конвенционалну. Мере се односе на млеко произведено методом органског узгоја, као и тов у говедарству, свињарству, код ситних папкара, у живинарству, као и пчеларству. Укупно за све врсте подстицаја за сточарску органску производњу један корисник може да оствари максималан износ од 55 милиона динара.

Подстицаји у инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за опремање објеката, као и куповину нових машина, опреме и набавку квалитетних приплодних грла за органску производњу, исте су висине као и за конвенционалну. Право на подстицаје имају носиоци регистрованих пољопривредних газдинстава, предузетници и правна лица. Органска производња, без хемије и пестицида, у Србији је заступљена на око 12 хиљада хектара. Да би достигла европски просек од 3 одсто укупних обрадивих површина требало би да буде 10 пута већа. Ситуација је много боља у области прикупљања шумских плодова где је Србија значајан извозник, а цена ових производа већа је 30 до 50 одсто. На југу Србије највеће интересовање влада за органском производњом дуње, шљиве и ароније. 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 09 мај 2018 15:20

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Одлагање трудноће један од феномена 21. века - Радио Телевизија Врање https://t.co/i1J8C3y0Y4 via @tripplesworld
Ухапшено лице са потернице - Радио Телевизија Врање https://t.co/YW3wzrGJeq via @tripplesworld
Састанак Парламента привредника у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/6e8g5vVd2p via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter