Велики број деце са инвалидитетом не иде у школу

Велики број деце са инвалидитетом у Србији не похађа васпитно-образовне установе, и тај податак није везан само за инклузију и редовне школе, већ они не иду ни у специјализоване школе. Према неким истраживањима када је реч о деци са инвалидитетом на смештају у становама, чак 70 посто њих није уписано у школу.

Хиљаде деце са инвалидитетом у Србији није уписано у школу, али има оваквих случајева и у нашем округу. То су углавном деца из руралних подручја, која због физичког инвалидитета не могу да похађају васпитно-образовне установе. Тачан број овакве деце није познат.

''Најчешће су у питању деца са тежим облицима инвалидитета, често је проблем и смештај, деца су са стране, најчешће су то нека забачена села, тако да родитељи нису у могућности да доведу децу у школу. Mи се надамо да ћемо у наредном периоду отворити и дом за смештај, радимо неки пројекат, надам се да ћемо тако успети да пружимо могућност некој деци да се укључе у образовни систем на тај начин'' каже Ивана Цветковић, дефектолог оринофренолог:

Оно што је родитељима мало познато јесте и могућност организовања кућне наставе, коју спроводе наставници школе за основно и средње образовање ''Вуле Антић''.

''Они често нису ни упознати са том могућношћу да имају шансу да укључе дете и на тај начин у образовни систем. Ми организујемо кућну наставу где наши наставници обилазе те породице два пута или три пута у току недеље и организују наставу у кућим условима, али родитељи су често и сами необавештени о могућностима које имају за своју децу.''

Велика шанса за децу са инвалидитетом, бар су тако родитељи мислили у почетку, је инклузивно образовање, дакле да уче заједно са својим вршњацима и вршњакињама, са и без инвалидитета, као и да уживају у школским екскурзијама и ваннаставним активностима. Ипак, то у пракси изгледа мало другачије. Мишљења наставничког и стручног кадра о инклузији су подељена. Од потпуног прихватања због поштовања права детета, за живот без дискриминације, за једнаке услове образовања, до потпуног негирања. Један од основних разлога негирања је мишљење да учитељски и наставнички кадар није оспособљен за рад са децом са инвалидитетом и да је за рад са том децом неопходан стручни кадар.

''Веће шансе за напредак имају код нас у школи, јер ми имамо мањи број деце у одељењу, њима се посвећује већа пажња, учитељица у редовној школи има 30 ученика којима мора да се посвети, ту има и напредније деце, а ми смо усмерени само на њих и оно што је пракса показала је да су они у нашој школи постизали већи напредак и чак остваривали неки свој максимум.''

Гледано локално, у Врању и окружењу, за сада се успешно реализује инклузија деце са инвалидитетом у образовни систем, бар ако посматрамо бројке. У основним школама у прошлој школској години било је  укупно 77 ученика са инвалидитетом, док средње школе похађа 24 ученика који су обухваћени ИОП-ом.

 

 

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У Дубници јабуке злата вредне - Радио Телевизија Врање https://t.co/5XoGDGcttA via @tripplesworld
Повећан број пацијената са симптомима стомачног вируса - Радио Телевизија Врање https://t.co/3qblGTe84Y via @tripplesworld
Ступни ву на ступку - нова књига Милета Костића - Радио Телевизија Врање https://t.co/PGqkaCWNoR via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter