Од дечјих несташлука до малолетничке деликвенције

Свако четврто дете у Србији је жртва вршњачког насиља, а сваки други ученик га је бар једном доживео. Када је реч о малолетничкој деликвенцији, близу 18 посто ђака је бар једном носило оружје. Према подацима које Центар за социјални рад у Врању има број малолетних лица извршиоца  кривичних дела и прекршаја је 85, и у односу на евиденцију претходних година тај број је у порасту. Дванаесторо њих су извршиоци вршњачког насиља. Ради се о узрасту од 14-18 година, мада Центар за социјални рад има у евиденцији и децу млађу од 14 година која не могу да буду кривично одговорна.

Постоје видљива и скривена девијантна понашања. Видљиве су увреде и туче, и ту школе могу одмах да реагују. Када се ради о скривеним девијацијама попут конзумирања недозвољених супстанци и крађама, реагује се на ширем плану, у сарадњи са Центром за социјални рад и Полицијском управом. Ипак, најбитнија је помоћ функционалне породице. Како каже школски психолог Данијела Ђорђевић, неретко су овакве ствари у порасту због тога што породица због решавања егзистенцијалних проблема мало пажње посвећује деци. Битан фактор су и средства савремене комуникације, где се деца често не представљају реално и виде себе на сасвим другачији начин.

„У школи се тај проценат креће од 5 до 10 посто. То нису нека тешка девијантна понашања, већ могло би се рећи више дечји несташлуци. Оно што је посебан третман такве деце је превенција пре свега, а затим и интервенција када се нешто деси. Из године у годину се тај број повећава, тако да се може рећи да је проценат вршњачког насиља код малолетника у порасту. То насиље може бити вербално и физичко, а сад је најприсутније сајбер насиље преко друштвених мрежа које се јако тешко контролише, због тога што се дешава ван школе, а дешава се школској деци“, истиче Данијела Ђорђевић, школски психолог.

Један од основних фактора је и квалитет породичних односа, а онда и вршњачке групе. Дете које не осећа сигурност и стабилност у породици потражиће је у неком другом окружењу.

„У Центру за социјални рад је 2016. године било је 6 пријава вршњачког насиља, 2017. дванаест, и ове године исто 12. Што се тиче доминантних прекршаја најзаступљенији су прекршаји из области Закона о безбедности саобраћаја на путевима, и ту малолетници возе скутере без кациге и дозволе. Када је реч о кривичним делима, нажалост заступљена су дела са елементима насиља, и најчешће је у питању наношење лаких и тежих телесних повреда“, каже Марија Додић-социјални радник.

Врло је важно да родитељ зна како да задовољи потребе детета и да прати његов развој. Како свако понашање има неки узрок, углавном се реагује тек када се јави последица, односно када дете испољи неки облик неприхватљивог понашања, а тада је углавном касно.

Закон препознаје изрицање мере упозорења и судски укор за млађе малолетне починиоце. Појачан родитељски надзор могуће је вршити ако се процени да ће надзор дати резултате, а заводске законске мере се изричу у случајевима поновљених кривичних дела за старије малолетнике. Малолетнички затворима се прибегава искључиво за старије малолетнике и тежа кривична дела.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено петак, 28 септембар 2018 16:08

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Млади чувари традиције - Радио Телевизија Врање https://t.co/wTR9wXtIXh via @tripplesworld
Очишћено излетиште код Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/sVOUe9FwsK via @tripplesworld
Данас је Дан војске Србије - Радио Телевизија Врање https://t.co/wgVg0lh1hc via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter