''У свету постоји једно царство...''

Почетком октобра празнујемо Међународни дан деце, а ми смо пре тог датума желели да подсетимо да постоје и она, мало другачија деца, и да њима такође треба наша пажња, помоћ, подршка. Посетили смо Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама, а они се, као и сва остала деца, радују свакој посети и сваком новом познанству.

Како смо крочили на врата Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама чули смо музику, а онда и угледали овај призор.

Они играју коло, весели и орни за нова сазнања. Они мало вештији показују кораке, ови други уче. Део њих стрпљиво ради на изради украсних флаша и употребних предмета, неки плету, а неки...возе бицикл. Мало је рећи да су задовољни и да им овакво окружење итекако прија, а тек када им неко дође у госте бивају предусретљиви и желе да покажу све што су научили.

''Свако јутро обавезно прво доручкујемо, после идемо на музику цео дан, играмо, веселимо се, овде ми је лепо, сваки дан долазим, дођем кући расположан'', каже Никола Ђорђевић, ОСИ.

''Правимо флаше, радимо, бојимо, цртамо, ређамо коцке, имамо приредбе, правимо цвеће и честитке, пакетиће за Нову годину, изађемо мало напоље, играмо фудбал'', истиче Александра Цветковић, ОСИ.

Све у свему, право породично окружење. Родитељи кажу да њихова деца остварују запажене резултате откако су у Удружењу МНРО, да веселији долазе кући и квалитетније проводе време.

''Мој син Војислав дружи се са овом децом, све је лепо, имају играчке, храну, спавање и он воли да долази'', додаје Светлана Стошић, мајка ОСИ.

''Сваки дан долази овде, дружи се, дође ујутро, поподне дође кући, лепо је'', појашњава Радмила Цветановић, мајка ОСИ.

Удружење МНРО је формирано давне 1971. године на иницијативу родитеља и стручњака. Међуопштинског је карактера и има 860 чланова, од тога је њих 80-ак активно и користе услуге Удружења, као што су дневни боравак, библиотека играчака, клуб родитеља и слично. Овде се свакодневно окупљају, а дружење траје од 8 до 14 сати.

''Они су страшно везани за нас који радимо са њима, међусобно су се толико зближили као да су породица, и ако неко некад од њих не дође, одмах питају, где је, шта је, шта се десило. Родитељи ми кажу, и ја то видим, да би они долазили и суботом и недељом, јер им је кући досадно, овде су навикли да бораве, да су активни, да причају, једноставно лепо им је, лепо проводе те тренутке док су заједно'', закључује Верица Станојковић, секретар Удружења МНРО.

Са њима није лако радити, сложни су стручњаци, али су сви овде из хуманих разлога. Свака ментално недовољно развијена особа захтева посебан и индивидуалан приступ, а запослени се труде да им пруже колико год могу. Заједно се друже, али и уче, јер ова деца углавном не похађају друге образовне установе.

 

Оцените овај чланак
(0 Гласова)

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Млади чувари традиције - Радио Телевизија Врање https://t.co/wTR9wXtIXh via @tripplesworld
Очишћено излетиште код Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/sVOUe9FwsK via @tripplesworld
Данас је Дан војске Србије - Радио Телевизија Врање https://t.co/wgVg0lh1hc via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter