Премијером представе „Моји љубавни јади“, глумица Жетица Дејановић обележиће 20. годишњицу професионалног рада на сцени позоришта „Бора Станковић“ у Врању, најављено је на конференцији за медије.

Пред позоришном публиком Врања, сутра на Светски дан позоришта, на сцени Дома војске, глумица Жетица Дејановић одиграће монодраму „Моји љубавни јади“ и тиме обележити 20- годишњицу уметничког рада. Монодрама је рађена по мотивима књиге „ Белешке једног нежење “, Александра Стојадиновић.

Жетица Дејановић оценила је да нагомилано искуство током две деценије рада доноси и већу одговорност према себи и публици.Ту је и жеља да сваки следећа представа буде нова и другачија, а то носи и већу тежину глумачког задатка. Иако је сматрала да ће управо са годинама нагомиланог искуства бити лакше, сада схвата да је заправо теже бити нов и другачији.

Монодраму, другу у својој каријери, Жетица Дејановић урадила је са редитељем Иваном Томашевићем- Жућом.

Редитељ Иван Томашевић истакао је да је ово прича о животу мало старије девојке. Овако посматрано чини се да животи тих девојака којих чини се сада има доста изгледају као згодна основа за подсмех, али када мало дубље загледамо онда можемо да пустимо и по коју сузу над њиховом судбином.

Интересантан је био процес рада на монодрами која је пета премијера у сезони и друга у овој години.

Директор позоришта Ненад Јовић  оценио је да је Жетица Дејановић својим ангажовањем и радом несумњиво допринела успесима врањског позоришта и култури у нашем граду.

Уметнички руководилац ансамбла Бојан Јовановић рекао је да је несумњиво својим односом према раду и колегама Жетица Дејановић допринела  уметничким дометима врањског позоришта.

Премијера у Дому војске заказана је за сутра у 21 сат.

Последњи пут измењено уторак, 26 март 2019 15:06

Понуда раног поврћа на зеленој пијаци код Бујковског моста је велика,  јер су поред увозних стигли и домаћи производи  из пластеника. Цене појединих производа  су изузетно високе за просечног купца, тако да многи још увек не могу да приуште својој породици зелениш који желе на својој трпези.

Шаренило боја, свежина и разноврсност- призор је који се ових дана може видети на пијачним тезгама. Зелениш просто мами пролазнике да застану и одаберу нешто. Међутим, у многим случајевима цене су препрека за то.

Наши суграђани кажу да су цене високе за рано поврће и да није баш здраво да се конзумира. Док продавци кажу да својим купцима нуде квалитетну робу, како домаћу производњу, тако и из увоза.

Цена раног поврћа креће се од 25 до 400 динара. Најјефтинији зелениш је блитва и бело зеље и везица  кошта 25 динара, колико су и ротквице. Зелена салата је 30 динара, колико кошта и везица младог лука. Кристална салата кошта 50 динара а комад зелене љуте папричице 30 до 35 динара. Спанаћ се креће од 80 до 100 динара. Килограм броколија је 200 динара колико кошта и парадајз. Краставац се креће од 130 до 150 динара, док је најскупља слатка паприка и кошта 400 динара по килограму.

Последњи пут измењено уторак, 26 март 2019 15:02

„Службена употреба језика и писма  националних мањина у јединицама локалне самоуправе“ назив је округлог стола који  је данас одржан у Врању са циљем да се представе правни оквири којима се регулишу права националних мањина, посебно у погледу службене употребе мањинских језика на локалном нивоу.  Град Врање је једна од локалних самоуправа које активно раде на унапређењу положаја националних мањина.

Имају ли припадници националних мањина право на службену употребу свог матерњег језика и писма,  које су новине у правном систему у области службене употребе  језика  и писма националних мањина и у којој мери локална самоуправа  прати законска решења у овој области. Све су то теме којима Србија , а и свака локална самоуправа, мора да се бави у процесу приступања ЕУ. Културна разноликост обликује заједнички идентитет, па је задатак локалне самоуправе да обезбеди једнаке услове за живот. Град Врање учесник је бројних пројеката, који имају за циљ оснаживање ромског становништва које је најбројнија мањина у округу.

„Социјално укључивање ромске попоулације које на територији града по последњем попису чини око 5 посто становништва није само скуп афирмативних мера већ успостављање и механизма деловања.  Осим постојања канцеларије за заштиту личних и колективних права ромске националне мањине која постоји од 2005.године настојања градског руководства усмерена су на примени одрживе политике и дугорочног решавања проблема. Правовременим образовањем и адекватним приступом додатно јачамо положај Рома", каже градоначелник, Слободан Миленковић.

Држава је радила на доступности образовања свим популацијама и категоријама становништва, унапређен је Закон о заштити права националних мањина, обезбеђени услови за изборе за савете националних мањина,  и обезбеђен рад локалних савета за међунационалне односе,  а радило се и на  унапређењу  Закона о службеној употреби језика и писма.

„Боља укљученост свих припадника друштва нарочито, припадника националних мањина је незаобилазни део развоја Србије, не само у економском смислу већ свеукупног друштвеног развоја. Наш приступ решавању питања националних мањина је и једна од највећих предности, коју Србија има у плановима за приступање ЕУ. Управо се српски пример према националним мањинама истиче као један од бољих у региону. Законски оквир је унапређен током прошле године на добар начин и остало је да у 2019 и наредним годинама све то применимо на локалу“, каже државни секретар у МОДУЛС, Иван Бошњак.

Употреба мањинских језика је битна како би се развијало друштво у свим аспектима живота. И српски језик је све присутнији у земљама ЕУ из чега се види да је  језичка разноликост нешто на чему се мора радити, став је Савета Европе.

"Морамо да схватимо да права једне особе се не поништавају правима друге особе. Овде не говоримо о ограничењу права једне или друге  особе и балансу који се своди на нулу.   Што је заштита мањинских права на вишем нивоу то су сви богатији а самим тим друштво се боље развија. Зато ми је задовољство да радим са градоначелником и ресорним министарством и верујем да ће сви услови бити испуњени", каже шеф канцеларије Савета Европе у Београду, Тобијас  Флесенкемпер.

Србија је добар пример језичке разноликости. Од 2003. наша земља је чланица Савета Европе и доприноси остваривању стандарда који савет поставља у циљу промоције права националних мањина.

 

Последњи пут измењено уторак, 26 март 2019 15:00

Хуманост полицијских службеника још једном је доказана на делу. Официр полиције пронашао је, а затим и вратио власнику новчаник са личним документима и новцем.

На овом месту је Небојша Станојковић, официр одељења врањске полиције, пронашао новчаник са личним документима и новцем. У холу зграде Полицијске управе у Врању, испред канцеларије где се издају личне карте и пасоши Станојковић је видео новчаник црне боје. Након што је установио да он не припада никоме од присутних пријавио је случај, након чега је новчаник враћен власнику.

''Пролазио сам ходником и на столици где чекају странке угледао сам новчаник црне боје. Узео сам новчаник, питао присутне да неко од њих није заборавио или изгубио, међутим нико се није јавио. Онда сам ушао у канцеларију где се издају личне карте и пасоши, исто то питање поставио њима и људима који су били присутни да ли неко од њих није заборавио, међутим опет се нико није јавио. Онда сам отворио новчаник, видео личну карту, видео податке лица, отишао до дежурне службе где смо отворили новчаник и видели да поред личне карте ту су и разна друга документа, картице банака и хиљаду америчких долара'', каже официр одељења врањске полиције, Небојша Станојковић.

Врањанац који је изгубио личне ствари се убрзо јавио и враћен му је новчаник са личним документима и новцем. Он се захвалио припадницима полиције и официру Станојковићу. Иначе, Станојковић рођен је 1978. године, а већ 16 година ради у полицији.

''Сматрам да би сваки колега полицијски службеник поступио исто као што сам ја и да је то дужност не само полицијског службеника, него и сваког другог грађанина, да шта год да нађе, врати власнику'', каже официр одељења врањске полиције, Небојша Станојковић.

Ово није први случај да припадници полиције показују хуманост на делу, и то и када су ван радног места. Пре неколико месеци полицијски службеник такође је пронашао и вратио новчаник код Здравственог центра у Врању. Подсетимо и да су припадници полиције само у последњој години у пар наврата спречили неколико лица у намери да себи одузму живот.

Последњи пут измењено уторак, 26 март 2019 14:47

Не могу бити на улици, али немају ни где. Годинама наш град муку мучи са напуштеним псима, а све то много и кошта. Најтеже падају уједи паса луталица, који осим што коштају град, наносе велики стрес и бол онима који страдају.

Ипак, предлог за решење тог проблема дао је заменик градоначелника Ненад Антић. Каже да му је било преко главе прича о напуштеним псима, уједима које су трпели грађани, па и великог новца који се одливао из градске касе. Проблем предуго траје, зато смо формирали радну групу, коју чини људи из Градске управе и Комрада.

"Основни задатак ове радне групе је да идентификује погодну локацију у складу са планском документацијом, други је да приступимо изради пројектно техничке документације, дакле да распишемо јавну набавку за пројекат и трећа фаза је изградња прихватилишта за псе и да решимо дугогодишњи проблем који мучи наш град", каже заменик Антић.

Разматра се локација која је у власништву града, у близини депоније Метерис, о чему ће последњу реч рећи урбанисти. Циљ је да се не троши на куповини земљишта. Такође се  и за пројектну документацију тражи екстерни финансијер, јер је много новаца до сада потрошено, а проблем није решен.

"Неке наше анализе су показале да смо прошле године дали негде око 10 милиона по том основу. Око 5 милиона на име накнаде за уједе паса луталица, скоро 5 приватном предузећу које смо ангажовали прошле године да хвата псе. Мислим да ћемо урадити добар посао, уштедећемо новац, а са друге стране доћи ћемо до тога да не буде уопште или  веома мало уједа паса што је важно за наше грађане, а нарочито за децу. Имаћемо и хуманији приступ према животињама".

Све у свему ако радна група успе у својим намерама да изгради Прихватилиште, са локацијом у власништву града и обезбеди средстава од екстерних финансијера, град не би требало да има велике трошкове. То је и циљ каже Антић, јер када се све сабере биће мањи трошкови него све оно што уназад годинама град плаћа због овог проблема.

Последњи пут измењено уторак, 26 март 2019 14:43

Светски дан против туберкулозе, 24. март, обележен је акцијом превентивних прегледа нивоа шећера у крви и крвног притиска и поделом едукативног материјала за кориснике народне кухиње.  

Србија има ниску стопу обољевања од туберкулозе, односно испод 20 оболелих годишње на 100.000 становника. На територији Пчињског округа се такође бележи пад оболелих од туберкулозе од 2004. године када је број  оболелих био 113, а 2016. године – 31. И ако је ова болест под контролом, не треба је посматрати као историјску, јер је могућност обољевања од ње реална.

Нарочиту пажњу треба усмерити на ризичне популације становништва (сиромашни, бескућници, избеглице, мигранти, затвореници, Роми…) особе са факторима ризика (особе са ХИВ-инфекцијом, наркомани, алкохоличари, дијабетичари, хронични плућни болесници, пацијенти на имуносупресивној терапији…), као и на предиспониране категорије (деца испод 5 год., адолесценти, старе особе).

 

Полиција у Сурдулици, ухапсила је Р.С. рођеног 1981. године из ове општине, због сумње да је извршио кривично дело насиље у породици. Сумња се да је он у породичном стану у Сурдулици, након краће расправе, физички напао своју супругу, а потом је одгурнуо наневши јој лаке телесне повреде. По налогу заменика тужиоца Основног јавног тужилаштва у Владичином Хану осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати, након чега  је уз кривичну пријаву приведен тужилаштву. Судија за претходни поступак Основног суда у Сурдулици је Р.С. одредиo притвор до 30 дан.

 

Данас се у рукомету надмећу и основци и средњошколци из четири општине Пчињског округа. Најбоље врло брзо очекује и Међуокружно такмичење у рукомету, такође у Врању.

У рукомету се на окружном нивоу такмиче мушке и женске екипе из Владичиног Хана, Бујановца, Сурдулице и Врања.

''Потрудићемо се да одиграмо што боље, углавном су у нашој екипи све рукометашице, тренирају задње 2-3 године. Прошле године смо били други надам се ове године бољем резултату, видећемо'', каже Анастасија Илић, Техничка школа Владичин Хан.

''Нити волим да потценим, нити да величам противника, тако да играћемо рукомет какав ми знамо тако да очекујем добру игру и ко је бољи нека победи'', каже Сара Спасић, гимназија Бора Станковић Врање.

''Ми смо и до сада били четири пута прваци Србије, једном други, девојке су једном биле треће, традиционално смо на округу најбољи, очекујем да се пласирамо у обе конкуренције на Међуокружно, па видећемо даље'', рекао је Миодраг Николић Роби, професор у ОШ ''Бранко Радичевић.

''Девојке врањске Гимназије су веома успешне што се тиче рукомета, прошле године смо били први на општинском нивоу, на окружном, у Лесковцу на Међуокружном освојили смо треће место. Надам се да ове године можемо да направимо и корак даље, да одемо до републичког такмичења'', рекао је Ненад Ристић, професор у гимназији ''Бора Станковић".

Међуокружно такмичење биће врло брзо након окружног, а такође ће се одржати у Врању, најављују организатори.

''Данас се надам да ћемо успети да завршимо све што смо планирали, због тога што нас ускоро очекује Међуокружно такмичење које ће такође бити у Врању, а већ 28. марта екипе одлазе за Пирот где се игра одбојка, тако да морамо убрзано да радимо'', каже Мирослав Спасић, председник Савеза за школски спорт Врање.

''Распоред такмичења ове године је мало згуснут, али за сада све иде планираним током'', рекао је Мирослав Спасић.

Окружно такмичење у рукомету ове године завршено је победом екипа врањских школа у све четири категорије. Као најбоље показале су се основна школа Бранко Радичевић и у мушкој и у женској конкуренцији код основаца и гимназија ''Бора Станковић'' код средњошколаца у женској и Економско – трговинска школа у мушкој конкуренцији.

 

Последњи пут измењено понедељак, 25 март 2019 13:55

На управо завршеној манифестацији „Борини књижевни дани“ свој роман „Југо увек окреће на буру“ у Врању је промовисала  књижевница Лаура Барне. Песници,чланови Удружења књижевника Врања, приредили су поетски сусрет са љубитељима стихова у Врањској Бањи. Своје стихове казивали су признати песници српске културне сцене Благоје Савић, Мирослав Манасијевић,  Миле Kостић и Жикица Димитријевић.

Град и библиотека организовали су сусрете читалаца југа Србије са признатим књижевницима српске културне сцене. Љубитељи поезије у Врањској Бањи сусрели су се са песницима Удружења књижевника Врања који су казивали своје стихове. Од љубавне до мисаоне и дечије поезије, и као посебан додатак народне умотворине, изреке и пословице.

Представљање стваралаштва писаца са југа Србије организовано је у огранку библиотеке „Бора Станковић у Врањској Бањи.

У библиотеци у Врању, књижевница Лаура Барна, која је до сада објавила 13 наслова, промовисала је свој  роман "Југо увек окреће на буру". Овај роман у три целине  прати двоје уметника повезаних на више нивоа, од интимног до интелектуалног. Стварност је увек разноврснија од маште, те се може рећи да су ови књижевни ликови стварни јунаци нашег доба. А оно чему је, како каже, увек посвећивала највише пажње је стил и језик.

Ауторка Лаура Барна  упозорила је да је поражавајућа чињеница,да савремена технологија сажима српски језик. Технолошка помагала ,нарочито међу младим људима, упростила је српски језик и свела га на употребу простих реченица са свега 50-ак речи.

До сада је објавила десет романа, две књиге приповедака и једну књигу есеја. Добитница је награде "Бранко Ћопић".

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 25 март 2019 14:18

Први сунчани дани знак су и за прве пролећне радове службе одржавања градског зеленила, која функционише при јавном предузећу Комрад. Интензивно се ради како би град попримио лепши и уређенији изглед.

Службе градског зеленила предузећа Комрад почеле су са пролећним сређивањем града. Орезивање дрвореда је при крају, а почело је и сређивање зелених површина у граду.

''Прво што радимо - завршавамо дрворед, орезујемо стабла, а сад почињу и ови пролећни радови на окопавању зелених површина, на њиховом чишћењу и припреми за садњу,'' каже Срђан Стошић, самостални референт зеленила Комрад.

Очекује се да ће садња цвећа почети негде средином априла.

''Да се припреме за садњу нарочито љубичица, а после тога поставићемо и ове висеће кандалабере у центру, на шеталишту,'' каже Стошић.

Као показатељ еколошко – биолошке ефективности система зелених површина на територији града може се користити ниво озелењености који код нас износи 20 посто. Изглед зелених површина у насељу је одраз вођења дуготрајне комуналне политике, али и активности у оквиру свих насељених места појединачно. Стање јавних зелених површина представља резултат целокупног система мера, а врло је важно и да становништво буде упознато са потребама, функцијама и користима зелених површина.

''Да не бацају ђубре и да не прљају ове зелене површине, јер оне треба да су украс града'', додаје Стошић.

У Врању је укупно близу 250 хиљада метара квадратних зелених површина.

 

Последњи пут измењено понедељак, 25 март 2019 13:58

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Глумица Жетица Дејановић премијером обележава две деценије рада - Радио Телевизија Врање https://t.co/QCSdAbtpwa via @tripplesworld
Рано поврће-папрено - Радио Телевизија Врање https://t.co/Jnko3iEbmD via @tripplesworld
Права мањина унапређују развој друштва - Радио Телевизија Врање https://t.co/1owSCIr1Ts via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter