Програм рада позоришта „Бора Станковић“ за ову годину су амбициозни и пре свега иновативни, каже директор позоришта Ненад Јовић. Ипак, акценат у 2019. биће на отварању нове зграде позоришта, али и иновативнијем приступу представама.

Како нам открива директор ове установе, позориште у овој години припрема укупно пет премијера, три на вечерњој и две на дечијој сцени.

„Први пут у богатој историји ове еминентне установе на дечијој сцени ћемо поставити представу луткарског позоришта, и то је једна иновација где ћемо нашој деци као највернијој публици приказати нешто ново, нешто што нису до сад видели. Обавили смо преговоре са Дарком Ковачевским једним од ретких редитеља на Балкану школованих баш за то, и постигли све договоре за реализацију представе“.

Међутим, акценат у овој години је сигурно на отварању нове, једне од најсавременијих зграда позоришта у Србији. Постоје још само две са таквим архитектонским решењем, каже директор Јовић. Али и на премијери представе „Нечиста крв“ којом, како је планирано, отварамо нову зграду, каже Јовић.  

„Окупићемо све Врањанце, уметнике који су дали допринос у претходном периоду у раду позоришта. За „Нечисту крв“ планирамо значајна средства, значајну продукцију. Већ смо аплицирали код Министарства културе и надам се да ће представа стварно бити спектакуларна.“

„Подмлађивање кадрова је од великог значаја у свакој фирми и установи“, наглашава Јовић. На томе ће се инсистирати убудуће.

„Наша политика у претходне две године је да свима дамо шансу као што смо до сада и радили. Најбоља од њих је Јелена Филиповић, глумица која има две националне награде, и још троје младих глумаца који су добили једну или две шансе да учествују у пројектима. Ми пратимо младе Врањанце на факултетима, тако да ће сви добити шансу“.

Како додаје директор позоришта, планови јесу амбициозни али и оствариви.  

Први пут у Врању биће организована манифестација''Врањска градска песма'', која ће бити одржана 20. или 21.фебруара. То је период када се  навршава 50 година од смрти Стане Караминге. Чланови Организационог одбора биће, између осталих, и потомци ове чувене врањске песмопојке.

Програм манифестације ''Врањска градска песма'' још увек није познат, а у плану је да буде одржана  20. или 21. фебруара, на дан када је преминула Стана Аврамовић Караминга 1969. године. Ова врањска песмопојка сачувала је око 70 посто старих врањских песама од заборава, а њена најпознатија песма је ''Димитријо, сине Митре.''

Захваљујући богатој архиви радио Врања и данас можемо да се сетимо како је Стана певала, а можемо да пренесемо и аутентично сведочанство Стане Караминге. О свом певању говорила је овако:

''Имашем једно криво вишњиче, па се качим у њега и станем да појем, а ови официри имашев пуковско гађање, кој грош, кој десет, кој двајес паре, ја саберем по 3, 4, 5 динара, тој су 5 динара паре биле, паре!'', каже Стана Караминга.

Често је певајући као мала девојчица кући доносила целу дневницу коју је њена мајка зарађивала на пољу.

Њена чувена песма ''Димитријо, сине Митре'', само је једна у низу врањских песама, и само једно од сведочанстава о животу и судбинама Врања и његових становника. Стана Аврамовић Караминга цео живот мењала је текст песме, те тако има пар верзија. Касније је певана и препевавана, речи мењане, мелодија допуњавана. Она је дуго крила да је аутор, јер је мислила да ако каже тако нешто, да песма више неће бити ''старовремска'', да је неће певати на радију. Касније је сазнала да може да се изјасни као ауторка песме, али да то мора и да докаже. Она је брзо прикупила и више потписа него што је било потребно, јер сви који су чули песму ''Димитријо, сине Митре'' чули су је од Стане. Годину дана пред смрт добила је ауторско право, успела је да добије једну рату, након чега је умрла.

Бранимир Стошић Каце: ''За месец дана биће 50 година од смрти Стане Аврамовић Караминге, жене која је, по неком мом мишљењу, највећи задужбинар старе врањске песме. Дакле, највећи број песама од заборава је управо она сачувала.''

Врањске песме су трајно сведочанство многих судбина, догађаја и људи, али и сведочанство једног времена и прилика у њему.

''Љубавне песме су најбројнија врста лирске народне поезије Врања и околине. Оне су најемоционалније, а поетски израз многих песама је савршен'', каже проф. др Момчило Златановић.

''Ако знамо да је градска врањска песма добила статус културног нематеријалног добра, па то само по себи довољно говори'', додаје Браними Стошић Каце.

Одлука о организовању манифестације ''Врањска градска песма'' донета је на седници Градског већа.

''Организациони одбор је формиран и пред нама је период припреме ове манифестације'', истиче Зорица Јовић, већница за културу.

Организација манифестације ће оквирно коштати око 300 хиљада динара, рекла је већница за културу Зорица Јовић.