Култура
Манифестација ''Борини књижевни дани'' почеће 21. марта промоцијом књиге ,,Заблуда светог Себастијана", Владимира Табашевића, добитника престижне Нинове награде. Организатори манифестације су град Врање и библиотека Бора Станковић.
Манифестација ''Борини књижевни дани'' организује се другу годину заредом и овога пута трајаће од 21. до 23. марта. Отварање ће бити 21. марта у 19 сати у Галерији Народног музеја, а манифестацију ће отворити градоначелник Миленковић.
''Те вечери биће нам гост Владимир Табашевић, добитник Нинове награде. И ове године смо увели једну новину, а то је да и суграђани Врањске Бање имају прилику да прате део програма манифестације, те ће у просторијама библиотеке у Бањи моћи 22. марта да се друже са врањским песницима у 17 сати. Термини одржавања за све три вечери су у 19 сати, с тим што је прво вече, отварање, у Галерији Народног музеја, а наредне две вечери у просторијама периодике библиотеке Бора Станковић", рекла је Зорица Јовић, градска већница за културу.
На отварању ће, поред аутора, говорити и Јасмина Радојичић. У петак, 22. марта, са почетком у 10 сати у сали периодике у библиотеци биће организована књижевна радионица са Еленом Пренџовом, песникињом и слемерком из Скопља и Немањом Стојковићем Блекијем, песником из Врања. Циљ је да се млади охрабре и подстакну, и искористе свој креативни капацитет за писање текстова. Истог дана, у огранку библиотеке у Врањској Бањи од 17 сати биће приређено књижевно поподне са песницима Удружења књижевника из Врања. Учествују Благоје Савић, Мирослав Манасијевић, Миле Костић и Жикица Димитријевић. У 19 сати у сали периодике врањске библиотеке биће одржана промоција књиге ,,Југо увек окреће на буру" ауторке Лауре Барне.
''Прошле године нисмо имали радионице, односно дружења са средњошколцима и вишим разредима основаца, ове године биће организоване и те радионице и наравно 23. марта организовано полагање цвећа на споменик Бори Станковићу у градском парку у 11 сати'', истакла је већница Јовић.
Последњег дана манифестације од 19 сати у сали периодике биће приређена промоција књига издавачке куће на којој ће говорити уредница Дуња Илић и писци Драгана Мокан, ауторка књиге ,,Пустите ми лагану музику", Мирослав Ћурчић, аутор књиге ,,Смрт у Башаиду" и Срђан Срдић, аутор књиге ,,Сребрна магла".
Ансамбл врањског театра премијерно је одиграо представу "Живот у тесним ципелама" у режији Давида Алића. Актуелна тематика текста Душана Ковачевића, седморо глумаца врањског театра и двоје из глумачке радионице сугестивно су донели причу о несрећним радницима пропале фабрике обуће. За прву премијеру у овој години, сценографију постављену на подијуму Дома војске, потписује Андреја Рондовић.
Осећај нелагоде, који прати ходање у тесним ципелама, метафорично говори о суштини представе. То осећање да смо сви помало у тесним ципелама и да ту нелагоду желимо да скинемо са ногу, главе и душе, рекао је својевремено аутор комада, наш највећи савремени комедиограф Душан Kовачевић. Та емоција пратила је и глумачки ансамбл врањског позоришта у припреми и извођењу представе.
Бојан Јовановић уметнички руководилац ансамбла рекао је да још увек, након толико година наде, живимо у тесним ципелама и да је тај осећај тежак. Представа која осликава такву трагику на моменте има и комике, јер се сами себи смејемо када погледамо шта смо дозволили.
Седморо глумаца врањског ансамбла и двоје из глумачке радионице, предвођени Ненадом Недељковићем, сугестивно су донели причу о несрећним радницима пропале фабрике обуће. Играју Радмила Ђорђевић, Милена Стошић, Драган Живковић, Александар Михајловић, Јелена Филиповић, Бојан Јовановић, Данијел Јанчић и Милан Илић.
Они гладујући желе да врате достојанство, а завршавају умирући у ријалити програму. Млади гостујући режисер из Пирота, Давид Алић задовољан је сарадњом са ансамблом врањског позоришта.
Давид Алић истакао је да је у веома кратком року урађена добра представа и верује да ће добро комуницирати са публиком
Директор позоришта Ненад Јовић рекао је да је веома задовољан што је на сцену врањског позоришта постављен текст Душана Ковачевића, који и сада изгледа свеже.
Публика је аплаузом на отвореној сцени наградила глумачки ансамбл, што говори и о наступу и актуелности теме.
За прву премијеру у овој години, сценографију постављену на подијуму Дома војске, урадила је Андреја Рондовић.
''Живот у тесним ципелама'' назив је представе која ће премијерно бити изведена пред врањском публиком у среду у Дому војске са почетком у 20 сати. Представа је рађена по тексту Душана Ковачевића, у режији Давида Алића. Први пут после дужег времена, ангажован је и сценограф на пројекту.
Представом ''Живот у тесним ципелама'' знатно ће бити обогаћен репертоар Позоришта ''Бора Станковић'', каже директор Ненад Јовић.
'' Ово је прва премијера у овој години и четврта у овој позоришној сезони. Надам се да ће представа наићи на добар одзив публике јер се ради о врло занимљивој, савременој теми. Ангажујемо младе људи који су итекако доказани у послу којим се баве", каже Јовић.
Представа обрађује интересантну тематику. На врло сликовит начин приказан је тренутак данашњице и проблеми свакодневице.
''Радници пропале фабрике обуће која је запошљавала 4000 радника и која више не постоји штрајкују глађу како би им се испунили неки основни захтеви и како се не би вређало њихово људско достојанство. Занимљива је тема и врло јасна наша порука да живот у тесним ципелама није нимало лак и да једва чекамо да их изујемо", рекао је Бојан Јовановић, уметнички руководилац позоришта.
Давид Алић, редитељ сматра да је требало предвидети више времена за припрему ове представе јер се ради о веома обимном тексту. Ипак и поред тога, глумци врањског Позоришта спремно дочекују премијеру после само месец дана рада.''
Немање позоришне сале свакако утиче на рад на представи. Са друге стране било је задовољство сарађивати са овим људима, видети како они раде, шта имају да понуде. Кроз лепу атмосферу и осмех успели смо да направимо добру представу, која на крају оставља горак укус у устима, због тематике. Направили смо представу која се тиче свих нас", рекао је Алић.
Поред искусних глумаца, на представи је радило и доста младих људи, како на самој сцени,тако и иза ње. Једна од њих је сценографкиња Андреја Рондовић која каже да је најјачи утисак на њу оставила чињеница да се представа не одиграва у правој позоришној сали.
Сценографкиња Андреја Рондовић каже да сви који се баве простором знају да је то велики проблем. "Са друге стране, за мене је био изазов направити нешто што ће имати смисла. Надам се да ће ова сценографија на сцени достићи прави визуелни ефекат и да ће допринети успеху представе.''
У представи учествује седам глумаца врањског ансамбла и два полазника глумачке радионице. Претпремијера је заказана за сутра, а премијера већ следећег дана у 20 сати.
Фестивал посвећен врањској песми и чувеној Стани Аврамовић Караминги, затворен је концертом који је уз пратњу оркестра Љубише Павковића окупио више вокалних солиста и љубитеља врањске песме. Под слоганом „Оћу да ви појем врањанско“ наступили су Весна Димић, Слободан Јовановић, Биљана Петковић, Тијана Вучковић, Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић Митић и Чедомир Марковић.
Сам фестивал био је прилика да се подсетимо значаја врањског мелоса, истинитих прича и судбина од којих су саткане готово све врањске песме. Како кажу неки од вокалних солиста који су наступили на затварању фестивала „никада није лако певати врањску песму пред Врањанцима“.
„Увек имам трему као да први пут певам пред Врањанцима. Врањска песма је нешто што је непојмљиво за остала поднебља. Ту је помешана и љубав, и сета, и радост, и онај дерт који постоји само у врањској песми. Оне говоре саме о себи, али и о нама одавде“, каже Чедомир Марковић.
Весна Димић додаје да је јако тешко људима који нису из Врања да је својим извођењем пренесу онако како је Врањанци осећају. „Ваша песма има крв, душу, традицију, свака песма је прича за себе. Ти мораш да је осетиш“, објашњава она.
„Уживање је певати врањску песму и посебна одговорност“, рекла је Биљана Петковић.
Први фестивал врањској песми у част, изгледа да никог није оставио равнодушним.
„Било је ово једно фантастично вече, вече пуно љубави, пуно емоција, подсећања на неко старо Врање, традицију, на нешто што морамо да негујемо“, каже градска већница Зорица Јовић.
На крају концертне вечери сви солисти извели су једну песму у заједничкој интерпретацији, и судећи по трајању и јачини аплауза, управо су то били моменти који су фестивал и људе са овог поднебља дефинисали речима - дух и душа.
Фестивал посвећен врањској песми и чувеној врањској песмопојки Стани Аврамовић Караминги, затворен је концертом који који је уз пратњу оркестра Љубише Павковића, окупио више вокалних солиста и љубитеља врањске песме. Сам фестивал био је прилика да се подсетимо значаја врањског мелоса, истинитих прича и судбина од којих су саткане готово све врањске песме. Под слоганом „Оћу да ви појем врањанско“ наступили су Весна Димић, Слободан Јовановић, Биљана Петковић, Тијана Вучковић, Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић Митић и Чедомир Марковић.
Публика је видно уживала у интерпретацији песама попут „Станика ми болна легнала“, „Стојанке бела Врањанке“, „Јоване сине“, „Петлови појев“, и осталих, а како кажу неки од извођача који су наступили вечерас „никада није лако певати врањску песму пред Врањанцима“.
„Увек имам трему као да први пут певам пред Врањанцима. Врањска песма је нешто што је непојмљиво за остала поднебља. Ту је помешана и љубав, и сета, и радост, и онај дерт само постоји у врањској песми. Оне говере саме о себи, али и о нама одавде“, рекао је Чедомир Марковић.
Весна Димић врањску песму упоређује са особом за коју кажемо „кад би га посекао не би ништа потекло“. „А онда истече крв, душа, традиција, прича“, објашњава. Она додаје да је јако тешко људима који нису из Врања да је својим извођењем пренесу онако како је Врањанци осећају.
„Певач мора да доживи ту песму на прави могући начин“, додаје Биљана Петковић.
„Било је ово једно фантастично вече, вече пуно љубави, пуно емоција, подсећања на неко старо Врање, традицију, на нешто што морамо да негујемо“, каже градска већница Зорица Јовић.
На крају концертне вечери сви солисти скупа извели су песму „Русе косе цуро имаш“, и судећи по трајању и јачини аплауза, управо то су били моменти који су фестивал и људе са овог поднебља уоквирили са две речи-дух и душа.
Опширније...
Фестивал посвећен врањској градској песми и чувеној врањској песмопојки Стани Аврамовић Караминги, ауторки песме „Димитријо, сине Митре“, наставља се вечерас (петак 22. фебруара) у 20 сати у Дому Војске. Вечерас је концертно вече, на коме ће уз пратњу оркестра Љубише Павковића наступити вокални солисти: Весна Димић, Слободан Јовановић, Биљана Петковић, Тијана Вучковић, Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић Митић и Чедомир Марковић. Подсећамо, Радио телевизија Врање ће и вечерас имати директан пренос друге фестивалске вечери. Као и јуче, улаз је слободан.
Први фестивал у част врањског мелоса и чувене врањске песмопојке, Стане Аврамовић Караминге, отворен је у Дому војске у Врању. Ово је била прилика да се укаже на значај врањске градске песме, која се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Унеска.
Први фестивал врањске градске песме одржава се на педесету годишњицу од смрти Стане Карамигле и стоту годишњицу од првог јавног извођења њене најчувеније песме ''Димитријо, сине Митре.
''Оћу да ви појем врањанско'' назив је фестивала који је окупио све љубитеље старе врањске песме, као и чуваре традиције и потомке оних који су традицију стварали. Ово је била прилика да се сетимо значаја врањског мелоса, мерака и севдаха, али и истинитих прича, судбина и трагедија које су извор за готово све песме које је Стана Караминга спевала.
''Појање Стане Аврамовић Караминге је пример правог врањског појања и она је свима нама, да кажемо наследницима, служила као узор,'' рекла је вокална солисткиња Ивана Тасић.
Бранимир Стошић Каце, вокални солиста каже да ''ми треба да урадимо све да и међу нама, а и у Србији, врањску градску песму поставимо на право место, тачније место које заслужује.''
''Такође је веома важно да се врањска песма представи на прави начин, то је једна лирска, тиха песма, то није песма која се пева пуним гласом'' додаје Мирјана Дробац, етномузиколог и уредник у музичкој продукцији Радио Београда.
Фестивал је отворио градоначелник Слободан Миленковић, истакавши да је "врањска песма одраз културне особености Врања."
''Одржавање оваквих културних догађаја само је један од начина локалне власти за очување немерљивог музичког простора који тражи нове заштитнике и чуваре врањске песме.''
Прве вечери фестивала говорили су и потомци Стане Караминге, који су поносни на своје претке, али и захвални руководству Града које је препознало важност сећања на Стану Карамингу.
''Ово је нешто што заиста треба да заживи, јер та традиција коју Врање чува кроз песму је у ствари можда један од најважнијих елемената нашег врањанског идентитета, где год живели'' каже др Сима Аврамовић, потомак Стане Караминге.
Унука Стане Караминге докторка Марина Џикић истакла је: ''Врање је познато баш по овој песми и драго ми је што је текст и музику написала моја баба. Ње данас нема, али она ће бити бесмртна јер ће живети кроз ову песму.''
Горан Арсић из удружења "Вед" подсетио је да Врање као место сусрета свих праваца из разних области носи огромно историјско и музичко богатство.
''Са радошћу, са играњем и са певањем ми овде славимо, величамо нешто што је велика светиња.'')
Етномузиколог, Мирјана Дробац, истакла је да "врањску песму сви воле да слушају, поједини је и певају, а само ретки знају како то да раде." Прве вечери фестивала приказан је и филм о врањској песми чији су аутори Марина и Слађан Стојановић. За интерпретацију старе врањске песме задужени су били Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић и Слободан Јовановић Цоби. У музичком делу фестивала наступио је и КУД "Севдах", са којим је и публика заиграла. Да има ко да наследи традицију очувања врањског мелоса показале су младе вокалне солисткиње, Хана и Вида.
Наши суграђани у анкети рекли су да је ово прави потез. ''Мени се ово вече јако допало и била сам одушевљена. Очувати врањску песму и традицију је итекако важно, ако ми то не радимо онда ко ће други,'' кажу Врањанци.
Фестивал је организовао град Врање у сарадњи са Народним музејем у Врању и Удружењем грађана Вед.
Први фестивал у част врањске градске песме и чувене врањске песмопојке, Стане Аврамовић Караминге, отворен је у Дому војске у Врању. Ово је била прилика да се на педесету годишњицу од смрти Стане Караминге и стоту годишњицу од првог јавног извођења њене најпознатије песме "Димитријо, сине Митре" сетимо врањског мелоса, мерака и севдаха, али и истинитих прича, судбина и трагедија које су извор за све песме које је Стана спевала.
Фестивал је отворио градоначелник Слободан Миленковић истакавши да је "врањска песма одраз културне особености Врања."
"Звук који је обједио патњу и весеље представља врата између прошлости и будућности" рекао је градоначелник и додао да ће Град наставити "да са поштовањем и љубављу преноси богатство врањске песме."
Прве вечери фестивала говорили су и потомци Стане Караминге, Сима Аврамовић, доктор правних наука и докторка Марина Џикић. "Сви знају Врање по песми "Димитријо, сине Митре" и мени је много драго што је ту песму написала моја баба, која ће на овај начин вечно живети" рекла је др Џикић.
Горан Арсић из удружења "Вед" подсетио је да Врање као место сусрета свих праваца из разних области носи огромно историјско и музичко богатство. Етномузиколог, Мирјана Дробац, истакла је да "врањску песму сви воле да слушају, поједини је и певају, а само ретки знају како то да раде."
Прве вечери фестивала приказан је и филм о врањској песми чији су аутори Марина и Слађан Стојановић. За интерпретацију старе врањске песме задужени су били Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић и Слободан Јовановић Цоби. У музичком делу фестивала наступио је и КУД "Севдах", са којим је и публика заиграла. Врањски мелос представиле су и младе вокалне солисткиње, Хана и Вида.
Фестивал је организовао град Врање у сарадњи са Народним музејем у Врању и Удружењем грађана Вед.
Међународни дан матерњег језика обележава се са поруком да је очување једног језика очување народа. У свету око 12 милиона људи говори српски језик, а у Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика.
Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости и разумевања. Брига о језику је брига о властитом идентитету народа.
''Очување српског језика важно је за опстанак српског народа. Најважније је да чувамо идентитет, свој језик и писмо. Важно је зато што језик представља једну нацију и то је оно што чини један народ, он је обележје и народа и државе. Треба да чувамо језик због нас самих и због адекватног образовања и васпитање деце'', кажу студенти Педагошког факултета.
На очувању језика мора се радити системски и континуирано.
''Језик није само питање лингвиста, питање оних који се баве изучавањем језика, језик је лице човека, народа, лице државе, њен идентитет. Кад смо ми као мала земља и као мали народ у питању, ми имамо богат језик, много дијалеката, дугу традицију и јако је битно да радимо на очувању језика, дакле имамо много више одговорности према језику, него многи народи у окружењу. Сви ти дијалекти који су познати, мање познати, као што ми у Врању јесмо слика овога говора, су потврда старине и богатства. Језик нам је дубоко и жестоко угрожен, да не говорим о писму, али језик нарочито'', рекла је проф. др Сунчица Денић Михаиловић.
Употреба матерњег језика једно је од основних људских права. Језик је најмоћније средство комуникације и значајан елемент националног идентитета, који ваља неговати и брижно чувати.
''Језик се чува и добром мишљу и другачијим ставом, од појединца до широке масе, језик би требало да буде у првом плану, код нас нарочито. Очување језика је као очување душе, очување чистоте, онога што би требало да носимо", додала је професорка Денић.
Међународни дан матерњег језика установио је Унеско и у свету се обележава од 1999. године са циљем да се промовишу језичка и културна разноликост, као и вишејезичност.
''У свету се говори око 7 хиљада језика, а према прогнозама лингвиста до краја 21. века више од половине, чак и до две трећине ће одумрети. Стручњаци кажу да се сваке две недеље угаси по један језик. Основно за преживљавање језика је да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, медијима. У свету око 12 милиона људи говори српски језик, а у Србији живи више од 30 националних мањина које говоре исто толико језика.''
Навршено је 50 година од смрти Стане Аврамовић Караминге и 100 година откако је испевана чувена песма ''Димитријо, сине Митре.'' А ко је била Стана Аврамовић Караминга?
Она је била певач преносилац, али и певач стваралац. Ову песму спевала је 1919.године, по истинитом догађају, који се десио у нашем граду између 1915-1918. године. Стана Караминга је један од највећих задужбинара старе врањске песме, а данашњи интерпретатори врањског мелоса кажу да је око 70 – 80 % песама Стана Караминга од заборава сачувала.
Стана Аврамовић Караминга цео живот мењала је текст песме ''Димитријо, сине Митре'', те тако има пар верзија. Песма је певана и препевавана, речи мењане, мелодија допуњавана. Стана је дуго крила да је аутор песме, јер је мислила да ако каже тако нешто, да песма више неће бити ''старовремска'', да је неће певати на радију. Касније је сазнала да може да се изјасни као ауторка, али да то мора и да докаже. Брзо је прикупила и више потписа него што је било потребно, јер сви који су чули песму ''Димитријо, сине Митре'' чули су је од Стане. Годину дана пред смрт добила је ауторско право, успела је да добије једну рату, након чега је умрла.
Стана Аврамовић Караминга преминула је 21. фебруара 1969. године. По аманету који је оставила, оркестар Бакије Бакића на сахрани је свирао њену песму ''Димитријо, сине Митре''.
Препознатљива мелодија пара уши и срце и данас, када год је чујемо, знали или не целу трагедију коју она носи. Често чујемо да је ова песма '''бесмртна балада'' чији звуци и данас чине да видимо и осетимо бол Стане, патњу Димитрија, вечну љубав и трагедију ово двоје младих, који су главни актери приче смештене у песму ''Димитријо, сине Митре.''
Ова песма постала је синоним за стару градску врањску песму, вечни симбол Града Врања, и чувене песмопојке, Стане Аврамовић Караминге.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
