Култура

Култура

Врањска градска песма, која је на УНЕСКО- вој листи нематеријалне културне баштине, добија у Врању свој фестивал. То се ове године поклапа  са пола века од смрти Стане Аврамoвић Караминге, чувене врањске песмопојке. Фестивал, чији је покровитељ град Врање, биће отворен у четвртак 21. фебруара у Дому војске.

Историја, култура и аутентично историјско наслеђе сврставају Врање у велике градове. Томе је допринела и врањска градска песма која се налази на листи нематеријалне културне баштине света, подсетио је заменик градоначелника Ненад Антић.

Он каже да је циљ фестивала, као наша обавеза према граду и потомцима, да очувамо и промовишемо врањску песму. Ове године навршава се 50 година од смрти Стане Аврамовић Караминге, која је творац чувене песме „Димитријо, сине Митре“ и један век од њеног првог извођења. 

На самом отварању фестивала, поред градоначелника говориће и потомци Стане Аврамовић, професор доктор Сима Аврамовић и доктор Марина Џикић, а током вечери наступиће велики број реномираних уметника. 

Антић је најпре поменуо Љубишу Павковића, доскорашњег шефа оркестра РТС-а, познате вокалне уметнице Биљану Петровић и Весну Димић, солисткиње РТС-а, као и Мирјану Дробац, етномузиколога. Најавио је да се планира да од наредне године фестивал добије и такмичарски карактер. Млади певачи  надметали би се у интерпретацији врањске градске песме.

Фестивал се отвара у четвртак у 19 сати у Дому Војске, када ће поред осталог бити приказан филм о Стани Аврамовић. Програмом је предвиђен  наступ вокалних солиста Иване Тасић, Бранимира Стошића Kацета и Слободана  Јовановића , као и KУД ,,Севдах”. У петак ће од 20 сати у Дому војске  наступити Весна  Димић, Слободан Јовановић, Биљана Петковић, Тијана Вучковић, Бранимира Стошић Kаце, Ивана Тасић и Чеда Марковић, уз пратњу оркестра Љубише Павковића. У музичкој школи „Стеван Мокрањац“ етномузиколог Мирјана Дробац одржаће предавање о врањској песми.

 

Последњи пут измењено понедељак, 18 фебруар 2019 15:01

На данашњем састанку Организационог одбора фестивала ,,Врањска градска песма” , којим је председавао заменик градоначелника Ненад Антић, усвојен је програм овог културног догађаја који ће бити одржан 21. и 22. фебруара у Врању. Овај фестивал организује се поводом педесет година од смрти чувене Стане Аврамовић Караминге ауторке песме ,,Димитријо, сине Митре”, врањанке која је деценијама чувала, неговала и другима преносила изворну врањанску песму.

Фестивал почиње у четвртак 21. фебруара, од 19 сати у сали Дома војске, а на отварању ће говорити градоначелник др Слободан Миленковић и потомци Стане Караминге проф. др Сима Аврамовић и др Марина Џикић. У наставку програма биће приказан филм о баба Стани, а предвиђено је и обраћање Мирјане Дробац, етномузиколога у Музичкој продукцији РТС-а, која ће говорити о градској врањској песми. У музичком делу програма наступиће вокални солисти Ивана Тасић, Бранимир Стошић Каце и Слободан Јовановић Цоби, као и КУД ,,Севдах”.

Другог дана фестивала, у петак 22. фебруара од 12 сати у концертној сали Музичке школе ,,Стеван Мокрањац”, ученицима и свим заинтересованим, Мирјана Дробац одржаће предавање о врањској градској песми. У вечерњем делу програма од 19 сати у сали Дома војске предвиђен је наступ вокалних солиста: Весне Димић, Слободана Јовановића Цобија, Биљане Петковић, Тијане Вучковић, Бранимира Стошић Кацета, Иване Тасић и Чеде Марковића уз пратњу оркестра Љубише Павковића. Покровитељ овог фестивала је Град Врање.

 

Радови на згради Позоришта "Бора Станковић" полако улазе у финиш. После дуготрајног процеса деконтаминације,  који је однео доста времена и новца, приводи се крају друга фаза, а потписан је уговор и за трећу. Обећана је помоћ државе, и сва је прилика да ће Врање добити своје Позориште до краја године, каже директор ове установе култруе Ненад  Јовић.

Реконструкција врањског Позоришта је приоритетни задатак, не само локалне самоупрве, већ и државног врха, чуло се много пута. Да је реч о озбиљној намери да радови на згради позоришта буду завршени у предвиђеном року, говори податак да се прилично  одмакло у пословима у другој фази а да је уговорена и трећа.

"Друга је при крају, ту спадају грађевински и машинских радова, и чекају се временски услови за завршетак гипсарских и молерских радова а потписан је уговор за трећу фазу, вредности око 100 милиона динара са крагујевачком "Слогом Констракшн" која је радила другу фазу", рекао је Ненад Јовић, директор ЈУ  Позориште "Бора Станковић".

Објекат ће бити прилагођен најзахтевнијим сценографијама и уметничким изазовима. Пројектом је предвиђено да позоришна сала има 255 места, од тога 81 на балкону, 155 у партеру, 12 у ложи као и приступ и места за особе са инвалидитетом. Ради се и професионална  сцена  за мјузикле

"То ће бити једна од најсавременијих позоришних зграда у Србији која ће имати 3 сцене, ротирајућу сцену, своју галерију, кабаре", додао је Јовић.

Међу глумцима, позитивна еуфорија. Сналазили су се у протеклих седам  година, како су знали и умели али награде нису изостајале, каже Јовић и додаје:

"У сваком случају су глумци и запослени у Позоришту највећи губитници за ових 7 година, поднели су највећу жртву заједно са руководством града које је морало да изнесе финансијски терет. Њима то много значи јер ће после 7 година моћи да се уселе у своју кућу."

Зграда Позоришта "Бора Станковић" изгорело је у пожару јула 2012.године. У државном врху обећана је помоћ за завршетак радова  тешка најмање 100 милиона динара, а дато је и обећање да ће Врање добити зграду Позоришта најкасније  до краја ове године.

 

Последњи пут измењено четвртак, 07 фебруар 2019 13:44

Један од најпопуларнијих поп састава данашњице у Србији, Лексингтон бенд, забављао је Врањанце у среду увече у Спортској хали. Двочасовни концерт одржан је бесплатно поводом рођендана града 31. јануара. Публика је имала прилику да уживо чује песме „Добро да није веће зло“, „Како је, тако је“ и многе друге, и да заједно са извођачима отпева текстове популарних песама.

Последње гостовање овог бенда у Врању било је 2016. године у склопу обележавања Дана Врања. А о томе по чему су га упамтили, разговарали смо са фронтменом Бојаном Васковићем.

„Заиста је било сјајно. Сјећам се да је било много људи, а после тога смо били гости у једном предивном ресторану, домаћин нас је дочекао светски и била је феноменална клопа. Али, оно што је најбитније је да је била сјајна атмосфера, овде људи заслужују велике ствари, велике концерте, прави провод и знају на прави начин да се веселе. Тако да нам је драго што смо опет овде и потрудићемо се да буде заиста сјајно“.

Оно што је најсвежије је додела МАК награда која је окупила неке од највећих звезда са простора Балкана, и на којој су додељена бројна признања. Лексингтон бенд освојио је награду за најбоље поп извођаче:

„Свако признање значи. Ово је једно лепо признање, манифестација на светском нивоу. Има разлике у односу на оно што гледаш на телевизији, то је телевизијски формат, тамо смо заиста сви били дочекани на фантастичан начин, а оно што смо на телевизији гледали после је заиста светски“, каже Милош Вуксановић.

А свих ових година опстају захваљујући...

„Наша спонтаност је та која нас је одржала све ове године ту где смо“, рекао је Драгољуб Стевић.

 

Последњи пут измењено четвртак, 31 јануар 2019 14:47

У Галерији Народног музеја промовисан је тематски зборник радова под називом „Јужни српски  крајеви у 19. и 20. веку друштвено-економски и политички аспект“. Радови у зборнику настали су на прошлогодишњем  научном скупу који је организован у Врању поводом  обележавања 140. годишњице ослобођења града од Турака.

О овој теми на скупу су, поред осталих говорили епископ врањски Пахомије и  доктор Иван Бецић са Института за српску културу у Лепосавићу. Подсетили су да је овај зборник од истакнутог националног значаја, јер се појављује у тренутку када Српска православна црква обележава 800 година аутокефалности. Управо овај зборник  подсећа на документа која говоре о историјским поставкама наше државности и самосталности Српске православне цркве.

На то су подсетили и професор доктор Драга Мастиловић, ректор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и доцент доктор Дејан Антић са Филозофског факултета у Нишу.

Проф. др Драга Мастиловић осврнуо се у излагању на историјске околности које су довеле до егзодуса српског живља са простора садашње Федерације Босне и Херцеговине и Хрватске.

Зборник садржи 30 радова из области историје, правних наука, социологије, економије. Сви се односе на подручје Косова и Метохије и југа централне Србије.

Доцент др Дејан Антић оценио је да се и сада поставља питање државних граница наше земље, да има покушаја откидања и растакања наше државе и да су оваквим зборником покушали да са  научне стране  покажу и докажу где су и зашто границе српске државе.   

Зборник је издао Народни музеј Врање.

Последњи пут измењено четвртак, 31 јануар 2019 13:54

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Игор Младеновић у Управном одбору Асоцијације спорт за све Србије - Радио Телевизија Врање https://t.co/NFBap0AkXg via @tripplesworld
Почело разматрање извештаја о раду за прошлу годину - Радио Телевизија Врање https://t.co/fBFb8OOpck via @tripplesworld
Саобраћајка код Моштанице - Радио Телевизија Врање https://t.co/PHOOggpNOC via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter