Пољопривреда

Пољопривреда

За воћаре готово да нема предаха током целе године. И у најхладнијим зимским месецима обилазе засаде како би их заштитили од глодара . А сада када  је време за орезивање и почетак заштите, стално су у воћњацима.

Милорад Ђокић из Врања има засад у Вртогошу са око 700 стабала крушака. У истом воћњаку одгаја и брескве, шљиве и јабуке. Стара се да све буде урађено у прописаним роковима, уз консултацију са стручњацима и едукацију. Почетак године за сада оцењује као повољан за воћарство, али уз опрез и стални обилазак поседа.

Милорад Ђокић напомиње да једино нису добре овако високе температуре за ово доба године. Што се зиме тиче била је блага те нема оштећења на стаблима. Температуре до минус 10 само су помогле у уништавању инсеката и штеточина.

Ових дана у воћњаку паралелно са орезивањем, ради и на третману против биљних болести. У томе се консултује са стручњацима за заштиту биља који упозоравају да поједине воћне врсте захтевају ургентну заштиту. Такве су и брескве за које је ово критичан период.

Дејан Мујакић стручњак за заштиту биља упозорава да се ради о веома деструктивној болести коју изазива фитопатогена гљивица тафрина деформанс. Узрокује коврџавост лишћа. Брескве су у фази мировања и сада се морају применити препарати на бази бакра.Оне ране сорте у фази су зелене тачке и код њих је потребна примена препарата на бази додина.

Уколико се сада не опрскају потребним средствима ниједна мера током вегетације не може спречити нити уништити гљивице. Иста је ситуација и у засадима крушака где се активира штеточина .

Мујакић објашњава да има смисла уколико се уљани препарати примене пре полагања јаја. Ако ту фазу сада не урадимо ларве штеточине узимају ваздух и хранљиве материје не из ваздуха већ из стабла тако да касније препарати немају никакву улогу и не спречавају дејство штеточине.

Најбољи заштитар је сам воћар који у свом засаду током обиласка примећује све промене и може да на време реагује, али је потребно да и сам буде едукован.

 

Последњи пут измењено четвртак, 21 фебруар 2019 15:22

Виноградари и винари Србије ове године имају могућност да остваре бесповратну подршку за унапређење производње у максималном износу до пет хиљада евра. Ресорно министарство објавило је јавни позив за доделу подршке инвестицијама у виноградарству и винарству. Моћи ће да конкуришу власници постојећих и они који подижу нове винограде, као и власници винарија.

Циљ подршке је подстицање заснивања нових и модернизација постојећих производних засада винове лозе, који ће, уз редовну примену савремене агротехнике, дати високе, квалитетне и стабилне приносе. Подржава се и набавка савремене опреме за производњу и чување вина, која је, поред квалитетне сировине, неопходна за постизање високог квалитета вина. Ова мера ресорног министарства усмерена је пре свега на мање произвођаче, сматра Љубиша Стошић, власник винограда од 14 хектара, што је један од највећих таквих појединачних  поседа у округу.

Стошић каже да је ова мера  добра за мање произвођаче, па чак и за њих недовољна.Ако знамо да је за подизање само једног хектара винограда потребно око 15 до 20 хиљада евра, онда видимо да је та сума недовољна. У винаријама већег капацитета,  са пет хиљада евра не може се приуштити значајнија опрема. На  подручју југа Србија има таквих мањих винарија, али је њихов проблем недовољна конкурентност на тржишту због ограничених капацитета финалних производа.

Максимална подршка износи пет хиљада евра што је  50 до 60 одсто укупне вредности прихватљиве инвестиције. То значи да је мксимална прихватљива је инвестиција 10.000 евра, а минимална 500 евра.

Прихватљиве инвестиције за подршку су набавка садног материјала, елемената потпорне конструкције за шпалирни узгој, система за наводњавање "кап по кап", мреже за заштиту од птица, као и специфичне опрема за производњу, чување вина и винских дестилата. Kорисници подршке су пољопривредна газдинства која морају бити уписана у  регистар.

Након завршетка инвестиције, Виноградари и винари предају министарству захтев за доделу подршке са свом прописаном документацијом, тек након завршетка инвестиције.

 

Последњи пут измењено среда, 20 фебруар 2019 14:46

Повртари  често у овом периоду имају озбиљне проблеме са производњом расада.ради се углавном о појави гљивица услед увећане влаге у пластеницима, као и појави инсеката. Стручњаци за заштиту биља подсећају да све мере које се сада предузму на спречавању и лечењу биљних болести имају позитиван ефекат и на комплетну фазу вегетације.

Душан Ђорђевић у Вртогошу један је од  најуспешнијих произвођача поврћа у пластеницима. Под седам пластеника укупно је 30 ари земље. Ту производи комплетну понуду поврћа.Са сетвом расада почео је крајем децембра, а прве плодове изнеће на пијацу већ крајем априла.

Душан Ђорђевић каже да је за рану понуду поврћа припремио расад од 30 хиљада коренова слатке паприке и 10 хиљада љуте, посејао је три хиљаде коренова парадајза,краставца и купуса по хиљаду.Половину произведеног расада  посадиће у сопственим пластеницима а остатак ће продати другим произвођачима.

Захваљујући дугогодишњем искуству, сталној сарадњи са стручњацима и примени нових сазнања стечених на бројним  стручним семинарима, Ђорђевић готово да нема проблема у производњи. Али они који тек почињу да се баве овим послом и немају довољно искуства и знања сада имају озбиљне проблеме у производњи расада.

Инжењер за заштиту биља Дејан Мујакић каже да највеће проблеме узрокује гљивица питијум која доводи до труљења стабљика и такозвано полегање расада.Зато је неопходно урадити сада обавезно један третман расада  хемијским препаратима, као и пре  преношења у други простор. 

Такође је мора обратити пажњу на присуство инсеката, ларви и пужева. Предуслов је   обезбедити  биљкама  одговарајуће климатске услове и сталним проветравањем смањити влагу, која омогућава развој патогених гљива.

Виноградари су на дан Светог Трифуна - свог заштитника, симболично орезали по коју лозу и вином залили по неки чокот . Тако је било и у виногорју Љубише Стошића у селу Лопардинце, где под лозом има 14 хектара.

Српска православна црква, верујући у чудотворну  моћ  молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је посебан  молитвени чин, који се на овај дан врши  у виноградима и на њивама. Тада се чита "заклинаније свјатаго мученика Трифуна".

Да симболично  обаве тај чин окупила се породица и запослени у винограду Љубише Стошића у Лопардинцу. Сматра се да су тиме после зимског мировања, вратили снагу виногорју и припремили га за бујање у пролеће.

Љубиша Стошић напомиње да имају три сорте грожђа за производњу црног вина и једну за бела вина. Као и сваке године и данас су се помолили Богу да сачува виноград од свакојаких недаћа које га могу задесити.

У овом винограду, у добрим годинама, могу да уберу 8 тона грожђа по хектару. Али виноград изискује много рада и доста среће са временским приликама.То знају они којима је производња вина и грожђа и посао и љубав.

Горан Ташковић  који већ десетак година ради у овом виногорју на орезивању, потврђује да виноград тражи слугу, а не господара. Само орезивање на 14 хектара  почели су у јануару ове године и уколико временски услови послуже, завршиће до краја овог месеца.

Иста атмосфера богобојажљивости  и заједништва владала  је и у околним виноградима. По традицији , без обзира на временске прилике, виноградари се окупљају и симболично почињу орезивање чокота.

Уколико на овај дан буде  снега или кише у народу се верује да ће година бити берићетна, а ако је ведро, да ће бити сушна и неродна. Многе породице славе  Светог Трифуна као кућну славу, а гостионичари као свог заштитника. Постоји прича  да ако  угоститељ  жели да му посао иде добро током године, данас не сме да наплати ономе који му наручи вино.

 

Последњи пут измењено четвртак, 14 фебруар 2019 16:02

Министарство пољопривреде донело је нова правила за производњу и промет јаја, који доноси поделу јаја на А и Б класу, с тим што ће у промету бити јаја само А класе. То значи да ће у промету бити јаја стара до највише 10 дана, а Б класа ће се користити само за индустријску производњу. Класификација јаја биће готово иста, с тим што ће ознаке ићи од XL (преко 73 грама) до S (испод 53 грама). Постојаће и класификација на основу исхране кока, а свако јаје ће бити нумерисано бројем, наводе из Управе за ветерину.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Глумица Жетица Дејановић премијером обележава две деценије рада - Радио Телевизија Врање https://t.co/QCSdAbtpwa via @tripplesworld
Рано поврће-папрено - Радио Телевизија Врање https://t.co/Jnko3iEbmD via @tripplesworld
Права мањина унапређују развој друштва - Радио Телевизија Врање https://t.co/1owSCIr1Ts via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter