Образовање

Образовање

Наша земља је Дан безбедности деце на интернету дочекала као прва у региону по развоју информационих технологија. Интернету се не може више приступати као пре петнаестак година. Прошло је време када смо били сигурни на интернету. Осим зависности од дигиталних садржаја, злоупотребе података, све више је случајева злостављања и насиља на интернету. Дигитална писменост у времену када је живот на интернету стваран колико и реалност, је неопходна.

Познавање правила понашања у виртуелном свету и филтрирање садржаја је нешто на шта често заборавимо, а некада ни то није довољно.

"Пре свега интернет је данас јако користан, много тога се може видети и научити, али све што је иновативно са собом носи нове ризике, изазове и претње. Нарочито за оне који су дигитално неинформисанији, тако да поред деце жртве могу бити сви. Имали смо пример у нашем граду где је једна професорка била жртва сајбер насиља, ако је могла она жртва може да буде било који други човек.

Морамо водити рачуна о себи, не можемо да објавимо на друштвеним мрежама све што мислимо да треба, зато што то што објавимо може директно нас угрози.

Ако сам некоме послао своју слику преко телефона,она врло лако може да дође до друштвених мрежа и да на тај начин будем компромитован.

То је један од начина", каже Никола Рајковић из групе за безбедност и хуманост.

Родитељи могу доста да утичу на своју децу, али пре свега морају да буду дигитално писмени да би могли да их контролишу. На часовима информатике уче се базичне ствари и донекле о заштити података, а мање се ради на безбедности.

Деца свашта објављују, свашта претражују, то се може лако проверити. Сама деца могу директно или индиректно да угрозе једни друге, не схватајући да неке ствари нису безазлене.

"Ми смо радили разне едукације из области безбедности на интернету, где најчешће апелујемо на то да се не објављује све. Нема потребе да неко зна где се ви налазите у том тренутку, шта радите и чиме се бавите. Имамо пример Алексе Јанковића из Ниша који се не може заборавити који је из дела вршњачког прерастао у сајбер насиље, на крају и оно најгоре о чему прича цела Србија.

И мало замерам нашем друштву што и даље немамо закон који ће прописати мере безбедности, односно репресивне мере заштите од сајбер и вршњачког насиља. Када ми радимо те едукације причамо о методама заштите, и о свим превентивним мерама и узроцима угрожавања."

Подсећамо, Алекса Јанковић је дечак из Ниша који се убио у 14-ој години због вршњачког насиља. Старосна граница деце која користе интернет је све нижа. Уосталом, нико од нас није потпуно безбедан на том виртуелном шеталишту. Савремене технологије су нас одавно нашле, и важно је да схватимо да нису нужно повезане са жељом лаке забаве.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 07 фебруар 2019 12:48

У септембру ће посао добити 400 или 500 најбољих ђака средњих медицинских школа у Србији, рекао је министар Златибор Лончар. Он ће данас одржати први састанак са директорима средњих медицинских школа, са жељом да се најбољи који се школују за медицинске сестре и техничаре задрже у земљи. ''Више од 160 најбољих студената медицине смо запослили и сада настављамо даље. Оно што хоћемо да урадимо је да сва деца у медицинским школама која заврше и буду најбоља, од септембра добију посао'', рекао је Лончар за национални медиј.

 

 

У оквиру пројекта који је започет отварањем Руског кутка и успостављањем сарадње са БДТУ "Шухов" уз подршку Епархије врањске, група ученика и делегација професора боравиће у периоду од 4. до 14. фебруара у Русији, тачније у Москви и Белгороду.
Циљ одласка је потписивање Споразума о сарадњи са еминентним Универзитетом БДТУ "Шухов". У оквиру ове посете предвиђене су научне конференције и округли столови где ће ученици представити Гимназију и град Врање.
 

Почео зимски распуст за основце и средњошколце. Распуст ће трајати до 14. фебруара. С обзиром да је у петак, 15.фебруара Дан државности, ђаци ће добити још један слободан дан због државног празника, који ће бити спојен са викендом. Ученици се враћају својом школским обавезама 18. фебруара.

 

 

Локална самоуправа помогла је опремање кабинета за смер службеник у банкарству и осигурању у Економско трговинској школи. Град је у ове сврхе издвојио око 350 хиљада динара, док је сама школа обезбедила 450 хиљада динара. Тим поводом школу су обишли градоначелник Слободан Миленковић и градска већница Зорица Јовић. Миленковић је истакао да ће локална самоуправа наставити са улагањима у школе. Градска већница Зорица Јовић подсетила је да је ово прва генерација образовног профила банкарски и службеник у осигурању и да јој је драго што ученици имају потребну опрему, према којој треба да се односе домаћински. Директор Економске школе, Моме Андоновић захвалио се на подршци.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Успех Медицинске школе „Изабел Емсли Хатон“ из Врања - Радио Телевизија Врање https://t.co/c8MevWkYtB via @tripplesworld
Чувају грнчарство од заборава - Радио Телевизија Врање https://t.co/c4uegscON0 via @tripplesworld
"Балканска међа" забрањена у Бујановцу - Радио Телевизија Врање https://t.co/HoJq8F4nhF via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter