Навршава се 19 година од великог мартовског погрома. Те, 2004. убијен је и протеран велики број Срба са Косова и Метохије од стране албанских екстремиста. До данас главни злочинци нису кажњени.
Тродневно насиље Албанаца над Србима 2004. године остаће уписано у историји црвеним словима. Срби са Косова и Метохије убијани су, имовина рушена и уништавана, културно-духовни споменици скрнављени и паљени. Према извештајима Унмика из априла 2004. године, број жртава је деветнаест. Према новијим извештајима, укупно је страдало најмање 27 особа. Више од 900 људи је повређено у нападима који су се одвијали 17. 18. и 19. марта.
-Подржани од неких страних сила, Албанци су успели организовано да нападну више српских енклава и да на тај начин протерају негде више од 4000 Срба, који су напустили Косово и Метохију, било тих дана, било неколико дана касније, када су због страха за своју безбедност и страха од будућих прогона, морали да напусте своје домове. Током самог погрома 19 Срба је убијено, а знамо да је убијено око 29-30 особа, тако да су остатак убијених, припадници албанског народа. У циљу истеривања Срба жртвовали су и припаднике свог народа. Одређени део Албанаца је и сакривао своје српске комшије, тако да су неки због тога и изгубили своје животе, подсећа историчар Ненад Стојиљковић.
Повод за велики погром била је несрећа у којој су страдала три албанска дечака у реци, наводно бежећи од српских нападача. Ове оптужбе су демантоване истога дана у вечерњим сатима из Унмика, те су претпоставке да је насиље на Косову било унапред планирано. Поред великог страдања, уништени су и многи домови, културна обележја и преко 30 православних цркава и манастира.
-Приликом уништавања цркава уништен је и велики број црквених књига, и на тај начин је управо покушано уништавање присуства српског народа. Пошто нису сачуване копије ми немамо тачан податак колико је Срба живело, тако да је могуће један од циљева напада на цркве брисање српског народа са тих простора. У последњих неколико година се на простору Косова и Метохије појавила идеја одређених њихових историчара да су сви манастири који су средњовековни у ствари прављени од стране албанских православаца, међутим историја и сви светски историчари знају да је то фалсификат, тачније да су сви манастири на Косову и Метохији грађени од 11. до 13. века, управо захваљујући српској властели, првенствено династији Немањић и њиховим потомцима, додаје историчар.
Погром су тада осудили Савет безбедности и Европска унија. Деветнаест година касније не помињу се нови детаљи истраге и организатори нису откривени.
-Један од разлога помињања погрома јесте сећање на жртве, али истовремено и да радимо на мосту сарадње са албанским народом, јер су они наше комшије, морамо се сећати, не смемо да заборавимо, али и да радимо на будућности, закључује Стојиљковић.
Ово је био други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима са Косова и Метохије. Јуна 1999. године изгнано је приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца.
