Да Божије дело увек нађе свој пут, како рече владика врањски Пахомије, насветлији пример су Сурдулички мученици, новоканонизовани светитељи. О страдању народа у Првом светском рату на простору Сурдулице дуго је спекулисано, а земни остаци жртава који су тајно покопани на простору у, и око саме општине, чудесно су се пројавили 2009. године, од када почиње интензивније трагање за истином.
Мученици сурдулички, тачније пострадали на простору Сурдулице у време Првог светског рата, проглашени су за Свете 2017. године. До тада је било бројних покушаја да жртве добију место какво заслужују у историји, али је сплетом околности то одлагано. Након што су 2009. године мошти страдалих, које су претходно биле тајно покопане, пронађене на старом сурдуличком гробљу код села Доње Романовце, све је почело да се одвија својим током.
-Већ 2015. године имали смо један Међународни научни скуп у Сурдулици и Лесковцу и закључци тог Међународног научног скупа били су ти да би требало и званично предложити Светом архијерејском Сабору да се они уврсте у ред Светих. Тако да смо већ 2015. започели ту иницијативу, Епархијски савет Православне епархије врањске, уз учешће Црквене општине Сурдулица, предложио је то Сабору, тако да су у току 2016. радиле комисије које проучавају овакве предлоге, и они су прихватили наш захтев и проследили Сабору. Од 2017. године, тачније од 24. маја, на дан Светих словенских просветитеља Ћирила и Методија, они су уврштени у ред светитеља, појашњава владика врањски Пахомије.
Од тада, сваке године слави се дан Сурдуличких мученика, а за празник је одређен датум када су њихове свете мошти пренете у обновљену Спомен костурницу, која је и завршена у готово исто време када су кости и пронађене.
– Од те 2017. године 29. маја служи се Литургија поводом празника и просто Спомен костурница је, баш онако како је и требало, постала само један историјски локалитет, а чини ми се да смо после 100 година неправде успели да бар један делић те неправде исправимо, каже историчарка Рајка Дојчиновић.
-Када је нешто Божије дело оно има свој ход, и може да буде не знам колико препрека и спречавања и кад дође неко време, пуноћа, или се склопе све околности, онда Бог и дејствује, тако да просто Бог има свој ход. Сви хоћемо често пута нешто да брзо завршимо, али Бог је надвремен и све што је свето оно има своје време и када год се деси онда је то у најбоље време, тако и овде, закључује владика врањски Пахомије.
Свети мученици сурдулички добили су своје место на сјајном небу светих и данас их се, са пијететом, сећамо и славимо их.
