Врањски комрад домаћин седнице Комдела

Фото: РТВ Врање

Врањски Комрад домаћин је тродневне отворене седнице Управног одбора Комдела. 80. редовна седница окупила је представнике комуналних предузећа и придружених чланица из привреде из земље и региона.

Представници комуналних предузећа и фирми које се баве комуналном делатношћу из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Северне Македоније били су гости Врања и локалног комуналног предузећа.

На почетку седнице Управног одбора Комдела присутне је поздравио помоћник градоначелника, Милан Илић, који је истакао да се локална самоуправа труди да унапреди комуналну делатност на територији града.

Врањски Комрад представља пример добре праксе када се говори о управљању отпадом, чуло се на седници. Једна од првих санитарних депонија у Србији је депонија Метерис, која је једна од ретких где се отпад третира онако како треба.

– Узећемо неке смернице, ту су људи из министарства који ће нам дати препоруке како да се понашамо и мислим да ћемо завршити успешно ову седницу и одавде изаћи са неким захтевима према министарству, да тражимо мало више пажње. Знамо да ситуација у привреди није сјајна, али припадамо одговорном сектору. Од нас грађанство очекује допринос, да има што мање тих еколошких проблема и мислим да смо данас и сутра на том задатку да дамо заједнички одговор и неку дефиницију како да се понашамо у годинама које су пред нама – нагласио је Зоран Димитријевић, директор врањског Комрада.

У радном делу седнице Комдела било је речи о пословању комуналне привреде и начинима за превазилажење текућих проблема у годинама које долазе.

У тематском делу представници Агенције за заштиту животне средине и Факултета инжењерских наука у Крагујевцу говорили су о Управљању отпадом.

– Пошто је крај пословне године време је да мало разменимо искуства везано за амбијент у коме послује комунална привреда и услове у којима ће да послује наредне године, пошто се тренутно раде годишњи програми пословања, које су предузећа у обавези да ураде. Поред овог официјалног дела, ту је корисна размена искустава, где се колеге између себе виде и размене нека искуства – рекао је Лазар Крњета из Удружења Комдел.

Неки од најчешћих проблема са којима се сусрећу комунална предузећа везани су за недовољну инфраструктуру, незаинтересованост грађана, али и чињеницу да су подаци који се сливају у републичку Агенцију за заштиту животне средине непоуздани, па је укупна слика о стању у управљању отпадом непотпуна.

-Србија тренутно рециклира око 15 процената од укупне количине генерисаног комуналног отпада. Ако причамо о цифрама, на територији Републике Србије се годишње генерише близу 3 милиона тона комуналног отпада, од тога се рециклира негде приближно 500 хиљада тона. Оно што је већи проблем је тод 500 хиљада тона само 3,5 посто сакупе јавна комунална предузећа, док највећи део сакупи неформални сектор, што је негде око 65 процената – истакао је проф. др Горан Бошковић, са Факултета Инжењерских наука у Крагујевцу.

Заједнички закључак је да су потребна већа издвајања из буџета за ову делатност.

Please follow and like us:
Друштво