
О неопходности штедње енергената, реализацији пројеката јавно-приватног партнерства и коришћењу обновљивих извора енергије у емисији ‘’Реч више’’ говорио је градоначелник Врања, Слободан Миленковић. Емисију можете погледати вечерас у 20 сати, на нашем програму. За дневник издвајамо део о бенефитима пројеката јавно-приватног партнерства.
Циљ руководства града је изградња топлане на био масу на две локације, код станова за припаднике снага безбедности и у насељу Чешаљ, путем јавно-приватног парнерства. Претходила је изградња котларнице у оквиру Здравственог центра на био масу, како би се избегло коришћење скупог и нездравог мазута и она већ даје значајне резултате у смислу уштеде.
– Ми би на годишњем нивоу за потребе Здравственог центра трошили негде око 700 до 800 тона мазута. Сада када имамо котларницу на био масу, у вредносном смислу трошкови се смањују за 24 до 25 посто – каже градоначелник Миленковић.
Сада у Здравственом центру нема проблема са грејањем, задовољни су и пацијенти и запослени, истиче градоначелник. То је један од разлога зашто се тежи изградњи таквих и већих топлана, за шта је Град финансирао изградњу топловода. Први позив за приватног партнера није реализован и расписан је још један.
– Нажалост, због некомплетне документације заитересованих партнера, морали смо да обуставимо поступак и то је потврђено и од стране Комисије за заштиту права понуђача, када се један од њих жалио на одлуку градске комисије. Потврђена је одлука наше комисије. Након поновљног усвајања предлога на Скупштини, опет смо расписали позив за одабир приватног партнера, што се тиче изградње котларнице на био масу. Она ће бити снаге 20 мегавата, изграђена на две локације, код станова за припаднике снага безбедности и у насељу Чешаљ – додаје Миленковић.
Коришћење обновљивих извора енергије и унапређење енергетске ефикасности мора да буде циљ и убудуће. Бројни су разлози за то и финансијски и еколошки, истиче градоначелник.
-Од 2025. године по потписаном протоколу, морамо да кренемо да плаћамо и таксу на емисију угљен-диоксида. Што се тиче само котларнице на био масу прорачуни кажу, да се имплементацијом пројекта смањује емисија угљен-диоксида, просечно за 5.720 тона годишње. Друштвено-економска корист би износила 286.000 евра годишње. Уколико не би заменили котларницу, плаћали би као таксу за емитовање угљен-диоксида, 286.000 евра, само по том основу – истиче Миленковић.