Крсна слава је верски обичај који се задржао у српском народу. Један је од најважнијих празника који окупља породицу, а који велича одређеног свеца, чувара тог дома. Овај обичај потиче из паганских времена, како би се одржала веза са прецима и пореклом. Kрсна слава се код Срба прославља три дана. Првог дана долазе кумови, блиска родбина, другог пријатељи, а трећег комшије. Данас је други дан Светог Николе, такозвана Патерица. Различита су мишљења верника када је у питању паљење свеће и служење славског жита другог дана славе.

И кад је сиромашан и кад је богат, и кад има и кад нема, и кад је срећан и кад је несрећан, болестан и здрав, српски сељак, радник , учитељ,  директор… слави славу. Слава се код Срба слави  три дана. Оно што је  заједничко свим Србима који славе славу су кувано жито , славски  колач, свећа и вино. Оно што често чујемо је полемика међу људима шта се другог дана ради са свећом и славским житом. Једни тврде да се и другог дана славе пали свећа, док други заступају мишљење да се након славе служи само жито, али се не пали свећа. Питали смо наше суграђане шта мисле о томе али и свештеника шта је заправо исправно.

-Требало би три дана да гори свећа, неко то поштује, неко гаси свећу одмах након што пресече колач и чува је за следећу годину, каже наш суграђанин кога смо затекли у Саборном храму Свете Тројице.

-У мојој породици свећу палимо само прве вечери, такође житом служимо само госте који долазе на дан славе. Такав је обичај код нас, говори још један верник.

-Жито је симбол славе и наше вере и логично је да се служе сви гости, и они који долазе првог али и другог дана. Свећа и кандило такође симболишу свечани чин крсне славе и све време треба да су упаљени, додаје још један наш суграђанин са којим смо разговарали.

Ако и дан након славе имате госте ваљало би да се помолите Богу и упалите свећу, потврђује свештеник Небојша Стојадиновић.

-Све оно што чини славу а то је славски колач, свећа и вино треба да буду на столу  сва три дана док долазе гости, и на заслуг и на дан славе и током Патерице. Домаћин ће испланирати да све то има током сва три дана. То је заправо слава. То је оно што смо ми принели као нашу жртву у славу и част јер они припадају само Богу а спомен припада светитељу кога тог дана славимо. Колач припремамо за здравље и спасење нас живих, жито припремамо да се тог дана присетимо и наших преминулих предака од којих смо наследили славу. Свећа је и за једне и за друге, за њих у загробном животу да имају светлост и топлину а и за нас, такође, у овом животу да нам осветљава животни пут. Вино је и за њих у загробном животу, да им се опросте греси које су починили али и за нас, да будемо здрави и румени као што је то вино, објашњава свештеник.    

А када је славска трпеза у питању, она је углавном богата са много ђаконија којима је тешко одолети. Вребају опасности од претеривања тако да је умереност у јелу и пићу оно што се препоручује. А Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ указује да на славски ручак или вечеру не треба ићи „празног стомака“. Да не увредимо домаћина, а да се не преједемо, треба одабрати мање количине неколико јела, саветују стручњаци Института и препоручују да оброци у току дана треба да буду лагани, да се састоје од житарица, воћа, поврћа и ове оброке никако не би требало прескочити. После обилног славског ручка или вечере треба прошетати како би се лакше сварила храна, а  наредног јутра не би требало прескочити доручак, истичу стручњаци Батута.