Едукација родитеља кључна за безбедност деце на интернету

Дигитална писменост, о којој смо писали у претходном наставку нашег серијала е-грађанин, подразумева и свест о безбедности на интернету, као и знања и вештине којима би требало да безбедност подигнемо на највиши могући ниво.

Рачунар који користимо за прегледање интернет страница мора да има програм за препознавање и уништавање вируса који би могли да нанесу штету вашем рачунару и подацима на њему.

На интернету постоје сајтови и садржаји на којима лако можете да заразите ваш рачунaр, али и да доживите неку непријатност, па чак и да будете жртва преваре.

Треба имати у виду да, без обзира на све врсте техничке заштите, никад нећете бити потпуно заштићени и много тога зависи од ваших активности на глобалној мрежи. Оно што сви ми морамо да знамо и прихватимо је да се већина злоупотреба дешава управо нашом непажњом изазваном знатижељом и незнањем.

На интернет страници internetbezbednost објављено је 10 правила за сигурно сурфовање интернетом, што је нека врста 10 заповести за базичну безбедност на интернету.

Десет правила за сигурно сурфовање интернетом

  • Редовно ажурирајте и надограђујте оперативни систем рачунара и антивирусни програм. Обавезно инсталирајте антивирусни програм, у случају да га немате.
  • Користите сигурне браузере са безбедносним екстензијама и редовно их надограђујте.
  • Интернетом се користите одговорно и понашајте се као да сте на јавном месту јер на Интернету важе идентична правила; то значи да се крађа, напад и говор мржње кажњавају као и другде.
  • Немојте веровати свим информацијама које пронађете и користите их разборито.
  • Немојте користити садржај којег преузмете пре него га проверите и водите рачуна од кога и одакле преузимате материјал.
  • Не шаљите поверљиве информације електронском поштом; не остављајте адресу електронске поште на страницама које су доступне свима.
  • Немојте преузимати и дистрибуирати комерцијални материјал јер у супротном чините кривично дело.
  • Незнање не оправдава; рачунар не може починити прекршај, али ви можете. Ако вам је нешто нејасно или нисте упознати са неком услугом, питајте стручњака. Свака озбиљнија интернет услуга има службу која одговара на корисничке упите.
  • Одјавите се из било које странице у коју сте претходно били регистровани.
  • Користите проверене странице, поготово у ситуацији кад остављате осетљиве приватне податке те кад користите онлајн финансијске услуге.       

Што се тиче купопродаје на интернету, то је посебна прича којом смо се детаљније бавили у тексту Електронска трговина је безбедна само ако је легална.

У овом тексту, посебну пажњу ћемо посветити безбедности деце на интернету, будући да су деца најрањивија категорија и да врло лако могу, из знезнања или због радозналости, да постану жртве преваре или насиља. Такође, веома велики број садржаја на глобалној мрежи непримерена је узрасту најмлађих и могу негативно да утичу на њихов психофизички развој.

Последња истраживања која је спровео УНИЦЕФ говоре да деца почињу да користе интернет пре шесте године. Скоро 90 одсто њих интернет користи у просеку 80 минута сваког дана, а свако треће дете изложено је некој врсти садржаја који је за њих узнемирујући.

Зато је едукацију деце о безбедном коришћењу интернета потребно почети у раном, предшколском узрасту.

Истраживања показују и да сваки четврти родитељ не мисли да има довољно знања да пружи адекватну подршку детету у било којој потенцијално опасној ситуацији на интернету. 

– Зашита деце од насиља и искоришћавања се тиче сваког од нас, и захтева координисани одговор бројних актера – истиче директор УНИЦЕФ-а у Србији Мајкл-Сент Лот.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у оквиру својих надлежности и протеклих година учествовао у креирању политика као и активности, радионица и других материјала који имају за циљ превенцију и заштиту од насиља на интернету, у чему је подршка УНИЦЕФ-а била значајна.

– Стечена искуства су била драгоцена и у састављању садржаја плана и програма новог предмета информатике који се од септембра 2017. године уводи као обавезан од 5. разреда основне школе. Министарство је отворено ка свакој подршци која ће допунити оно што се унутар образовно-васпитног система може урадити, а то је: јачање родитељских компетенција у области безбедности на интернету ће према нашим очекивањима резултирати и у савеснијем, сигурнијем коришћењу интернета код деце предшкског и школског узраста – истакла је Анамарија Вичек, државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Едукација родитеља је кључни фактор у заштити детета од дигиталног насиља, јер што смо ми као родитељи више информисани можемо нашој деци пружити више конкретних информација са јасним аргументима зашто је нешто опасно и на тај начин да научимо децу да препознају опасне странице и/или дигитално насиље и да исто пријаве.

Овакав приступ мора да буде прилагођен узрасту детета, како би оно могло да разуме шта ми говоримо. Поред овог најважнија је едукација деце која мора бити континуирана а која се тиче опасности које интернет носи са собом. Децу треба учити које су добре али и лоше стране интернета, шта све могу да науче на интернету а да је прикладно за њихов узраст, како могу да га користе и које су то апликације, wеб странице и остали садржаји који би за њихову децу били примерени у складу са узрастом.

Поставља се питање, како то родитељи могу да ураде?

Деци је важно да проводе време са својим родитељима, родитељи могу један део тог времена да посвете и заједничком истраживању забавних и/или едукативних садржаја на интернету. На овај начин родитељи упознају децу са ризицима и опасностима а са друге стране испитују који садржаји их занимају.

Оно што је најважније, у узрасту када најмање знају о опасностима на интернету, родитељи могу да врше контролу и надзор над садржајима које њихову децу занимају.

Оваке ситуације нису могуће када су у питању тинејџери који желе да имају своју приватност и не желе да их родитељи проверавају, али ако родитељи на време науче своју децу како да користе интеренет ризик од негативних последица је много мањи.

Деца  нису спремна за све садржаје које интернет нуди, посебно за садржаје (слике, текст или звукове) који их плаше или су на неки други начин неодговарајући. Разговор о овој теми и објашњавање различитих садржаја са којима се деца могу сусрести на интернету помоћи ће деци да остану одговорнији и да независно раде на безбедан начин на мрежи.

Да би помогли деци, родитељи такође могу саопштити своје ставове о интернету. Породице би требало да одреде прва кућна правила о коришћењу рачунара. Препоручује се да родитељи и деца заједно одреде правила за коришћење интернета, али и да их промене када деца порасту.

Када говоримо о забранама коришћења интернета, онда морамо да се осврнемо на стил васпитања родитеља. Ако нам је васпитање засновано само на забранама већи је ризик да нас дете неће послушати, са друге стране ако смо превише толерантни дете ће слободно испитивати све што га занима.

Зато је важно да са децом разговарамо и када им нешто бранимо да објаснимо који су наши разлози за то и зашто за њих није добро да посећују одређене wеб странице баш у њиховом узрасту. Важно је код детета створити однос поверења и уважавања, где ће родитељи препознати потребе детета а када не могу да их испуне, или процењују да дете није довољно зрело да добије то што жели, родитељи треба да објасне зашто доносе такву одлуку на начин да детету то буде јасно и разумљиво. 

Када родитељи развију такав однос са дететом онда забрана коришћења одређених интернет садржаја неће бити нешто што родитељи не дозвољавају већ ће то бити и одлука детета да послуша родитеље.

Постоје програми различитих могућности за надзор путем интернета и мобилног телефона. Родитељи могу да се посаветују са стручњацима како да их инсталирају али важније од тога је створити однос поверења да ће дете донети исправне одлуке. Потребно је да дете  види да му родитељ верује како не би скривало шта ради.

baner
Please follow and like us:
Друштво е-Грађанин е-Грађанин