Електронско образовање или е-образовање у ширем смислу обухвата било који облик учења уз помоћ информационо-комуникационих технологија. Традиционално учење је било основни вид стицања знања све док рачунарска технологија није из корена променила наше животе. Последњих двадесетак година, перформансе персоналних и преносних рачунара, нарочито у области мултимедије, и развој и напредак интернета учинили ово техничко средство моћним алатом у многим областима, па и у учењу.

Е-образовање можемо сматрати сваким образовним програмом који користи инфо-комуникационе технологије (ИКТ) у циљу реализације наставе, односно учења. У последње време под електронским образовањем сматра се широк спектар образовних активности при чему се мање разматра питање инфраструктуре а много више начина комуникације, сарадње, интерактивности, квалитета наставних садржаја, услуга, праксе и слично.

Учење путем информационо-комуникационих технологија подразумева самосталан рад са електронским материјалима, употребу персоналних рачунара, електронских уређаја, мобилних телефона и слично, али и даје могућност даљинске сарадње, односно примање консултација од физички удаљеног предавача.

Овакав вид образовања омогућава стварање заједнице корисника путем друштвене или неке друге мреже, те од њих ствара кориснике виртуелне обуке. На овај начин се стварају и услови за испоруку електронских материјала за учење. Такође, путем интернета се добија прилика да се у било које време и са било ког места добију савремена знања која су у том тренутку доступна на свету.

Посебна погодност електронског образовања је и могућност да образовање доступно особама са неким физичким или менталним хендикепом.

Предности е-образовања су бројне: повратна информација између наставника и ученика, као и ученика и садржаја је једна од главних предности е-учења. Време учења се може планирати према ученику и у складу са његовим способностима и могућностима, што може допринети већој мотивацији ученика за рад.

Такође, приступ материјалима је увек доступан, а овај вид образовања омогућава учешће великог броја корисника. Електронско учење успоставља динамичку и повратну интеракцију између наставника и ученика, као и ученика међусобно.

Надаље, онлајн дискусије пружају прилику бројним ученицима да се изразе на начин који у учионици не би могли због срамежљивости или несигурности. Ово је олакшавајућа околност и за ђаке којима треба више времена да саставе питања или припреме одговоре у онлајн расправи. Познато је да људи уче на различитим нивоима и на различите начине, те ће учење бити најефективније када су наставни материјали максимално индивидуализовани и прилагођени потребама ученика, чему е-образовање изразито доприноси.

Свакако, овакав вид образовања има и своје недостатке. Најпре, сви ученици морају имати одређена знања и вештине  и без одређеног нивоа рачунарске писмености није могуће изводити наставу. Осим тих знања, битно је и да сваки од корисника има за то одређену опрему.

Даље, ни најквалитетнија опрема на којој се изводи е-настава није стопостотно поуздана. Чак ни када могући технички проблеми не доведу до прекида у извођењу е-наставе, свакако ће допринети паду концентрације корисника, а самим тиме и паду квалитета учења.

Омогућавањем самосталног одређивања начина и времена учења, е-образовање својим ученицима доноси и већу одговорност. У одређеним облицима е-учења они се тако сами морају мотивисати, индивидуално процењивати потребу за учењем, што може довести до упитних резултата и објективно слабијег напретка у процесу учења.

Своју практичну примену у најширем капацитету, е-образовање је, помало неочекивано, добило у време избијања пандемије корона вируса. Према подацима Унеска, од 3. априла 2020. године преко 1,7 милијарди ученика и студената престало је да похађа образовне институције због мера одбране од вируса Ковид 19. Преко 180 држава је спровело затварање образовних институција на простору целе државе што је утицало на 97% светске популације ученика.

Као одговор на затварање школа, Унеско је предложио спровођење програма образовања на даљину и отворених образовних ресурса и платформа које ће школе и наставници користити како би били приступачни сваком ученику и на тај начин ограничили прекид и ремећење образовања и наставе.

Онлајн настава у Србији уведена је након увођења ванредног стања 15. марта 2020. године. С обзиром да је то учињено у недељу, ученици, студенти, наставници и професори су морали буквално преко ноћи да се навикну на нови облик наставе.

Основци су почели да прате наставу путем другог програма РТС-а и путем платформе РТС Планета, средњошколци путем интернета, док су студенти наставу пратили преко апликација за наставу на даљину.

Премијерка Србије Ана Брнабић оценила је да је процес дигитализације у нашој земљи био од великог значаја у суочавању са последицама проузрокованим вирусом корона. Она је истакла и да је на тај начин омогућено да ђаци у Србији похађају школу без прекида и то тако што је организована онлајн настава.

Према њеним речима, на Блумберг форуму нове економије, одржаном недавно у Сингапуру је речено да је наша земља последњих година много тога учинила на пољу дигитализације. Србија се, рекла је премијерка, налази међу 10 земаља које су највише напредовале у области дигитализације у последњих пет година и једна од оних које подстичу развој дигитализације у сваком сегменту.

Према њеним речима, Србија је препозната као једна од земаља које је најбоље имплементирала дигитализацију и нове технологије, односно као земља са највећим потенцијалом.

– То је сјајна вест, пре свега за младе људе, јер то значи да ћемо имати све више финансија за њихове идеје и истраживања, а самим тим и све више радних места у области савремених технологија – предочила је она.

Што се тиче негативних последица онлајн наставе у Србији уведене након избијања пандемије, оне се у овом тренутку могу мерити једино преко завршних испита, с обзиром да Министарство није радило посебно тестирање, проверу знање чиме би то било утврђено, сматра Александар Марков из Форума београдских гимназија.

– Једино се можемо ослонити на резултате мале матуре. Од Министарства није стигла инструкција како се градиво редукује и како се да се надокнади пропуштено, већ се стално понављало да “ниједан час није изгубљен” као да је то од толике важности. Ваљда је суштина у квалитету часа, а не квантитету. Што се тиче резултата мале матуре, они нису драстично лошији у односу на претходне године, али би било занимљиво направити анализу тежине задатака, и како је тест био састављен – рекао је Марков.

Ситуација са пандемијом корона вируса ће, сматрају стручњаци, преобликовати школске институције, идеју о образовању и шта то учење подразумева у 21. веку. Учење на даљину приморава наставнике, ученике и родитеље да размишљају критички, решавају проблеме, буду креативни, да комуницирају, сарађују и буду ажурни.

На овај начин ученици морају преузети одговорност за своје учење, да разумеју како уче, шта воле и каква им је подршка потребна. Иако технологија спаја људе из њихових домова, њена ограничења за учење су можда у овом тренутку постала очигледнија. Ова криза осветљује дубоке неравноправности, не само у томе ко поседује уређаје и приступ интернету, што је од кључне важности, већ и у томе ко је способан да сам учи и чији родитељи имају времена да му помогну.

На крају, на овај начин схватамо важност школе, која не представља само место за учење, већ и социјализације, бриге и подучавања, место комуникације и заједничког простора.