Градско веће формирало је Савет за родну равноправност са 11 чланова који ће, заједно са Комисијом за родну равноправност при Скупштини града и лицем именованим за ову област испред Градске управе, радити на побољшању положаја жена на територији града.
Чланови Савета за родну равноправност су, како налаже нови Закон о родној равноправности, бирани из редова постављених и именованих лица, представника органа и организација надлежних за родну равноправност и спречавање насиља, те цивилних удружења.
Ово тело би требало да почне да ради на новом локалном акционом плану из ове области, али то је само један од сегмената рада Савета. Он ће пратити ситуацију на терену у граду и радиће на једнакој заступљености полова у организацијама и органима управљања.
Савет има могућност и да на Градском већу иницира формирање тела које се баве конкретним проблемима из области родне равноправности, затим прати рад Прихватилишта за жртве породичног насиља, прати ситуацију по питању трговине људима и друго.
Сложена проблематика родне равноправности захтева удружени рад бројних актера, па ће бити важна координација са лицем именованим за родну равноправност у име Градске управе и Комисије за родну равноправност која је недавно формирано као тело Скупштине града.
– Комисију чине одборници Скупштине града, дакле, доносиоци одлука, па су нам битни ради доношења аката које Град Врање мора да има. Кренули смо озбиљно да се бавимо овом проблематиком, тек стварамо праксу и надам се да ће све то уродити плодом и да ћемо имати изједначену заступљеност оба пола у свим органима и организацијама, политичким странкама, синдикатима – наводи већница.
Формирање Савета је законска обавеза, али град Врање је и у претходном периоду имао активности везане за родну равноправност. Већница наводи да је недавно донет речник о родно сензитивном језику, а на једној од претходних седница градске скупштине измењени су оснивачки акти установа културе, како би са 30 на 40 одсто био повећан проценат мање заступљеног пола.
Ипак, пред Саветом је још доста посла, посебно због чињенице да је Врање патријархална средина, где свест о родној равноправности још увек није заживела. То се нарочито односи на жене из руралних средина, које ће бити у фокусу рада у наредном периоду.
– Требало би да им се да приоритет приликом самозапошљавања у односу на мушкарце, затим да већи број жена има регистрована пољопривредна газдинства на своје име и слично. То су промене које захтевају доста времена. Време ће и показати да ли смо на добром путу, а ја се надам да јесмо – каже Данијела Милосављевић.
