Коментари на интернет страницама медија и друштвеним мрежама постају медиј за себе, где владају некултура, мржња и вређање. Како овај сегмент информисања ставити под контролу и претворити га из говора мржње у друштвени дијалог, била је тема трибине коју је организовала наша медијска кућа, у оквиру сарадње са пројектним тимом ЕДИТ ПРО,  чију је идеју подржало Министартво културе и информисања.

Коментари мржње постали су, нажалост, саставни део јавног говора и то изазива многе последице, укључујући и оне најтрагичније. Стиче се утисак да су они који пишу такве коментаре пронашли плодно тло и некажњиво поље изван закона, рекла је Љубица Здравковић Џонов, новинарка и уредница РТВ Врање.

– Резултати у борби против говора мржње могу бити видљиви једино уколико се доследно реагује на законодавном нивоу, са резултатима у кратком року, као и кроз темељно и свеобухватно образовање и широки консензус у медијској заједници и друштву. Време у ком живимо показује да простор слободе који је освојен није употпуњен довољно високим степеном одговорности, културом дијалога и културом презентовања мишљења – истакла је она.

Миодраг Попов, дугогодишњи уредник и новинар РТС-а, аутор популарног серијала „Ипак се окреће“, подсетио је на недавни случај самоубиства младића из Лакташа, којем је претходила јавна поруга на друштвеним мрежама. Попов је рекао да има утисак да присуствујемо рађању једног новог медија, једне велике неистражене рупе која се зове – коментари.

-Они постају једно посебно поље где можете апсолутно да владате ситуацијом чак иако сте највећи глупак на планети. Умберто Еко је рекао да су људи некада седели по кафанама, напили би се и баљезгали и то њихово размишљање о животу, политици и неким људима би остало за тим кафанским столом. Друштвене мреже су омогућиле да то баљезгање постаје јавно мишљење, нарочито ако се рециклира и постане опште прихватљиво – указао је Попов.

Коментари каткад немају никакве везе са медијским прилогом и њихова једина сврха су увреде и лично омаловажавање. Говор мржње у коментарима не треба занемаривати и не треба га праштати, истакао је Слободан Радичевић и то поткрепио личним примером.

-Суштина је, када вас неко вређа, можете и треба да га тужите. Ја сам тужио људе који су ме вређали и то политичаре са озбиљним статусом у политици, у малој средини, у свом граду. Нисам могао другачије да се изборим са лажима које су говорили о мени без разлога и без икаквог повода, већ само зато што сам био на радном месту главног и одговорног уредника медија.

Треба живаца, времена, некада и пара, да истерате правду. Правда у Србији је некада спора, али достижна – поручио је Слободан Радичевић, новинар и програмски директор РТВ Крушевац и председник Извршног одбора УНС-а.

Један од циљева трибине је покретање иницијативе да се коментари медијских прилога ставе под законску контролу и тиме постану реч народа, што значи демократски став, супротно мишљење, а не говор мржње.