Примирје у Првом светском рату потписано је 11. новембра 1918. године. У знак сећања на тај дан, од 2012. се обележава у Србији као државни празник. Зато ћемо вас сада вратити стотину година у прошлост и подсетити на неке од догађаја.
Први светски рат је први највећи међународни сукоб у историји човечанства. Професор историје Ненад Стојиљковић, подсећа на дешавања која су претходила овом рату.
– Све је почело због жеље империјалистичких сила за ширењем, и долази до формирања два супротстављена табора. Повод је чувени атентат у Сарајеву 28. јуна 1914. године. Када је Гаврило Принцип убио Франца Фердинанта, Аустро-угарског престолонаследника – започиње причу професор.
Неки извори кажу да се Гаврило за атентат обучавао у околини Врања.
– Постоје приче да су одређене јединице обучаване у Казанђолу, али нема тачних података, никаквих докумената да се заиста тако десило. Иначе, сам атентат је био разлог напада на Србију. Тачније био је изговор, сам разлог је био борба великих сила. Аустро-угарска је имала претензије према јужном Балкану и жељу за освајањем – каже Стојиљковић.
Рат који се дуго хушкао, увео је целу Европу у крвави сукоб. На три фронта су одузимани животи пет наредних година. Тек је напорима наших војника пробијен Солунски фронт и за само неколико дана ослобођено Врање.
– На почетку рата се процењује да је Србија имала од 3 до 3.5 милиона становника, знамо да смо изгубили око 1.5 милиона. То је било радно способно становништво, од 18 до 45 година. Тај демографски напредак је онда престао да постоји. Изгубљен је цвет младости – наставља Стојиљковић.
Последице овог рата огледају се у распаду четири велика царства. Руско царство, Отоманска империја, Немачко царство и Аусто-угарска. Стварају се Балтичке земље, Пољска, Чехословачка, а на територији Балкана настаје Краљевина Срба Хрвата и Словенаца.
Оно што је много језивије су људске жртве, где се процењује да је умрло више од 15 милиона људи док је 22 милиона рањено.
У Србији је овај дан први пут званично обележен 2012. године. Kао главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Kајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.
Симболика цвета је вишеструка, и због станишта, и због имена. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата. У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
