Колико год да се води рачуна о хигијени и чистоћи града, непримерену слику града даје присуство паса луталица на улицама. Са друге стране, опасност да нападну пролазнике је велика. Поред напада на људе, још чешћи су примери да пси нападају и повређују друге псе. То је велики проблем како за локалну самоуправу, тако и за Јавно предузеће “Комрад“ у чијој надлежности је уклањање незбринутих паса са улице.

Према евиденцији “Комрада“ на улицама Врања има око 50-ак паса луталица и углавном се налазе на одређеним локацијама. Највише их има у фабричким и болничким круговима, поред угоститељских објеката где има хране, али и поред Центра за мигранте, каже директор Зоран Димитријевић.

-Сви пси луталице бораве у срединама где су стамбене јединице, а има их и на периферији града и у приградским подручјима. Наши суседи из општина Бујановац , Прешево. Владичин Хан и Сурдулица у неком тренутку незбринуте псе довозе и остављају у селима на нашем подручју, тако да имамо двоструки проблем. Поред наших напуштених паса имамо и оне из других општина. По инспекцијском налогу, хватамо псе са улице и предајемо их у Прихвалитилиште у Давидовцу. Од тог тренутка почиње брига стручних људи који стерилишу и чипују псе. После извесног времена, након третмана, пси се враћају на локацију где су били, каже Димитријевић.

Сваке недеље добијамо налоге инспекцијских служби, то су пријаве грађана, на којим локацијама се налазе напуштени пси , тако да ми недељно организујемо акције њиховог хватања, каже руководилац зоохигијене Весна Стефановић. Она је мишљења да већина тих паса, који се срећу на улицама имају своје власнике, али се они недовољно старају о њима. Стефановићева наглашава да је хватање паса луталица врло незахвалан посао, јер су мишљења грађана о томе подељена.

-У служби зоохигијене имамо пет извршилаца, два хватача, пословођу, евидентичара и возача специјалног возила. Опрема којом се хватају пси је по стандардима Европске уније. У почетку смо имали примедбе грађана, љубитеља животиња да су пси на терену хватани на неадекватан начин, међутим, сада смо то довели до пристојне мере, где се, пре свега, брине о безбедности ухваћених животиња и где се води рачуна о томе да им се при хватању не нанесе нека повреда. Међутим, не постоји акција на терену коју смо спроводили која није праћена непријатним ситуацијама. Поједини грађани подржавају такав наш чин и желе да се смањи присуство напуштених паса на улицама града, а има и оних који насрћу на наше раднике, непријатни су. Имали смо ситуацију да поливају водом наше раднике који хватају псе, вређају их, тако да смо неколико пута били приморани да захтевамо асистенцију полиције како би обавили посао, каже Стефановићева.

Апсолутно се поштује Закон о добробити животиња и ветерини и град Врање има стратегију око смањења броја напуштених паса. Локална самоуправа издваја знатна новчана средства када је уклањање напуштених паса са улица града у питању.

-У 2022. године буџетом Града је планирано 10-ак милиона динара. Половина тих средстава иде зоохигијени и ветеринарској станици, а око 5 милиона динара је предвиђено за надокнаду штете од уједа паса, подсећа Димитријевић.

Димитријевић решење овог проблема види у отварању азила за напуштене животиње на локацији поред депоније Метерис. Како он каже, разматрају се могућности да се то реализује током наредне године . Мада, дугорочно посматрано познато је да само одговорни власници могу смањити број луталица, односно напуштених животиња.