Комплекс школа-капела јединствен у Србији

Јединствен пример у Србији, а сигурно и шире, је Спомен костурница која се налази при средњој техничкој школи Никола Тесла у Сурдулици. Комплекс школа-капела одржао се до данас, и након рушења у Другом светском рату и других покушаја да се овакво споменичко обележје уклони.

Идеја о изградњи Спомен костурнице у Сурдулици јавила се  брзо након Првог светског рата и огромног страдања српског народа од стране бугарског окупатора.

На простору изнад некадашњег сабирног логора за Србе подигнут је овај комплекс са идејом да се похране мошти свих страдалих.

-Ово вам је у бившој Краљевини СХС, а после и у Краљевини Југославији био јединствен пример да се Костурница нађе у саставу школе. Ово сада је обновљена костурница, која је свечано отворена 2010. године, према пројекту који је нађен у архиви Патријаршије. Костурница је потпуно оригинална, онако како је изгледала када је отворена 1924. године- каже историчарка, Рајка Дојчиновић.

Дакле, прва изградња Спомен капеле почела је 1922. године, а свечано отварање је било 1924. године. Сваке године овде се 28. јуна одржавао помен сурдуличким жртвама у Првом светском рату.

Тако је било до Другог светског рата, када је Сурдулица поново потпала под бугарску власт. У априлу 1941. године Костурница је потпуно демолирана и оскрнављена, а у јесен 1943. године сравњана са земљом. Кости побијених Срба су тајно сахрањене на старом сурдуличком гробљу.

О страдалима се ћути све до осамдесетих година двадесетог века, када СУБНОР и локално општинско руководство покрећу то питање, али се због ратова и распада СФРЈ стаје са обновом. 

Коначно, на иницијативу професора Томислава Радојичића и бившег директора и професора школе Бранислава Михајловића, Завод за заштиту споменика културе из Ниша оверио је пројекат обнове капеле 2003. године. Крајем исте године предат је захтев општини за грађевинску дозволу, али тада су почеле „танталове муке“, о којима сведочи и тадашњи директор школе.

-Било је великог отпора да се она изгради, од тога да су тражили грађевинску дозволу за овај објекат, за који се зна и када је саграђен и како, и када је срушен, али инсистирали су на томе да она буде “легалан“ објекат. Тако је било до 2008. или 2009. и онда, стицајем околности, с обзиром да се није знало шта је са остацима жртава из прве Костурнице, приликом изгадње породичне гробнице оне су пронађене на  гробљу. Нађена је хрпа костију, али то је десетоструко мањи број од онога што је првобитно било и тако се поклопила обнова зграде и пројављивање моштију и Костурница је опет отворена, појашњава историчар Небојша Дојчиновић.  

29. маја 2010. године одржано је и свечано освећење капеле и костију сурдуличких мученика, после седамдесет година.

-Спомен костурница је обновљена и отворена на највишем државном нивоу, а након тога овде служен помен сваког 29. маја, додаје Рајка Дојчиновић, историчар.

У новој, обновљеној, Костурници, сачувани су и неки елементи старе.

-Крст који је на врху Костурнице је стар, затим плоча на улазу у Костурницу и био је лустер који је нестао после Другог светског рата, а урађена је његова реплика. Оригинална плоча са именима идентификованих жртава је завршила у Трну, а сада имамо само њен доњи део, тачније трећину. Ту је и венац краља Александра и краљице Марије, који су они поклонили цркви, истиче историчар Небојша Дојчиновић.

Неколико година касније, након проглашења Сурдуличких мученика за светитеље 2017. године, одржана је и прва прослава празника Светих мученика сурдуличких.

baner
Please follow and like us:
2022 Друштво ПРОЈЕКТИ