Кроз легат Вере Ценић живеће лик и дело истакнуте књижевнице

Легат Вере Ценић, професорке књижевности, књижевне теоретичарке и књижевнице из Врања, свечано је отворен за јавност у просторијама библиотеке “Бора Станковић“ у Врању, на дан њеног рођења.

Рођена Врањанка, професорка Вера Ценић, магистрирала jе и докторирала на Филолошком факултету у Београду, на групи за српскохрватски jезик и jугословенску књижевност.

Вера Ценић била је и остала једна од кључних фигура у културној политици града и врло значајна личност из наше културне прошлости, чуло се на отварању легата посвећеног професорки.

-Што се тиче легата сачињава га преко 1800 наслова, преко 1400 часописа из области књижевности. Часописи припадају различитим издавачима са простора бивше Југославије. Јако је драгоцено имати то у нашој установи. Такође смо добили збирку фотографија, као и њене личне предмете, који ће остати у трајном власништву библиотеке. Следећи корак је издавање монографије о Вери Ценић, каталог легата, нешто што је нужно урадити, изјавио је директор библиотеке Зоран Најдић.

-Кроз овај легат живеће лик и дело Вере Ценић, жене која је оставила дубок траг у историји града и на пољу образовања младих кадрова. Да не заборавимо да је она прва жена доктор наука из Врања, први кустос педагог музеј-куће Боре Станковића, један од оснивача Књижевне заједнице и Борине недеље, рекла је Изабела Савић, већница за културу.

– Са овим даном ће једно велико духовно дело у коме се обликовала Вера Ценић практично постати власништво свих нас и будућих генерација које живе у овом граду, нагласио је проф. др Зоран Димић.

– Осим стручних књига Вера Ценић је остало цепала, уништавала, онда смо је ми убеђивали да не “арчи“ тако те приче о којима стално прича, и да прекине то робовање и после великог робијања на Голом отоку. Буквално смо отимали те списе да би они били објављени и то је била једна врста полазне тачке за литерарну мисију коју је потом градила, подсећа се проф. др Сунчица Денић.

Вера Ценић се децениjама  бавила научним и књижевним радом, писала jе есеjе, књижевне огледе и студиjе. Наjвећи броj њених стручних радова, обjављиваних у многоброjним часописима и зборницима, везан jе за живот и дело нашег књижевника Борисава Станковића.

Преминула jе 2020. године.  

Please follow and like us:
Култура