
Промоција књиге „Крвава граница“ аутора Драгутина Димчевског, одржана је у Дому војске у Врању. О књизи Димчевског, потпуковника у пензији, говорили су проф. др. Миша Ковач, који је и рецензент књиге, заставник Саша Радојевић, као и бригадни генерал и председник СУБНОР-а Града Врања, Зоран Лубура.
У књизи се детаљно описује борба наше војске за слободу, борба на караули Кошаре на Косову и метохији, на граници Србије и Албаније.
– Дао сам назив књизи „Крвава граница“ зато што су ту наши граничари, војници и старешине проливали крв. Након Кумановског споразума наше јединице са простора КиМ су се повукле, па тако и мој 53. гранични батаљон. Званично је батаљон 2000. године угашен и одлази у легенду. Како је време пролазило и он је одлазио у заборав. И размишљао сам да ли да то преточим у књигу – објашњава Димчевски.
Аутор је говорио о томе, како је током борбе на Кошарама, имао свеске и ратни дневник у којима је записивао све догађаје. Радња књиге почиње у периоду 1997. године и прати војнике све до НАТО агресије 1999. године.
– Ова књига је сећање на све наше борце који су положили највредније што имају, дали су своје животе за своју отаџбину – рекао је Лубура.
Рецензент проф. др. Миша Ковач је објаснио да Димчевском није требало пуно помагати и да је написао књигу свог живота.
– Бранити границу је нешто најчасније, ту се испаљују први меци који се памте и описују. Не пише га научник, али ово дело је значајно за науку. Информације из прве руке из пера човека који је то доживео, биће поучне за генерације и садашње и будуће – говорио је Ковач.
– Књига говори о најбрањенијој граници у Европи, ни једна се није тако чувала и обезбеђивала, као тих 68 километара. Било је немогуће да се изврши пробој дуж границе. Битно је да је аутор успео да све сачува од заборава и први пут је књигу писао неко, ко је свих 67 дана учествовао у одбрани – рекао је заставник Саша Радојевић.
Овом књигом, описујући дешавања на граничној караули Кошаре, потпуковник Драгутин Димчевски још једном је оживео своје борце и саборце који су дали животе за отаџбину.