Ћирилица или латиница – за младе све чешће нема дилеме, јер користе и једно и друго писмо. Међутим, недовољно пишу и читају, кажу професори јер се све више користе интернет мреже, па не познају довољно ни једно писмо.

Шта о овој констатацији мисли професорка српског језика и књижевности, песникиња и лекторка Ана Митић Стошић?

Не треба занемарити ни утицај дигиталне писмености, односно неписмености која оставља велики траг на образовање младих.

Како овај феномен тумачи Ана Стоиљковић, професорка српског језика?

По мишљењу неких лингвиста од 6000 језика колико се у свету говори, до краја 21. века изгубиће се близу 90 посто. Сваке две недеље угаси се по један језик.

Српски језик није међу њима, али је важно да се стално говори и ради на очувању срског језика и ћирилице и да се млади подстичу да то буде њихов задатак. Професорка Стоиљковић, из свог практичног искуства, каже да младе само треба заинтересовати. Они су спремни да уче.

Унеско је прогласио да је ћирилица везана за српски језик, а латиница за хрватски и ту постоји могућност да ми, ако не чувамо ћирилицу изгубимо идентитет свог језика.

А како већу распрострањеност латинице на јавним местима, електронским медијима, интернету види и да ли од тога и како заштитити ћирилицу, у серијалу Мисли ћирилично говори нам професорка докторка српске књижевности Сунчица Денић.

Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости али и толеранције и разумевања. Професорка и лекторка  Ана Митић Стошић, упркос свему, верује да ћирилица неће пасти у заборав, јер у Србији се и даље више књига штампа на ћирилици, која се најчешће користи и у уџбеницима у основним и средњим школама.

Свет је на енглеском и још покојем језику – мада нема неважног језика, осим језика који су исти као неки други језик… Пред тим језицима, који су исти као српски, Србија је тренутно капитулирала.

Питали смо како о овоме размишља песник и књижевник Жикица Димитријевић.

Како да српски језик добије лајк ако само скролујете и шерујете

Многи страни изрази из света компјутера и друштвених мрежа све су чешћи и у свакодневном говору. Некад замене и домаће, уобичајене речи. Притисак на матерњи језик је велики, као и изазов да одоли владајућој комуникацији.

У серијалу Мисли ћирилично о томе говори професорка српског језика и књижевности Оливера Ђорђевић.

Страни изрази који парају уши готово неприметно ушли су у свакодневни говор освајајући га. Млади су их најбрже усвојили иако знају које су домаће речи које би могле да их замене. Које су то речи питали смо Богдана Стефановића,  матуранта програмерског смера у Гимназији.

Језик опстаје ако се чува и негује, али и ствара. Судбина ћирилице зависи од нас, колективно и појединачно. Уколико буде негована, уколико буде развијана свест о њој, њеној важности и улози, од школе, преко медија до државне управе она ће имати јасну будућност.

Дилема, трилема или шта год , али и даље остаје отворено питање: Како да

српски језик добије лајк ако само скролујете и шерујете? Питали смо Ивицу Димитријевића, видео монтажера и стручњака за дигитални маркетинг и Марију Станковић,  новинарку .

Највећи светски претраживач „Гугл” препознаје ћирилицу као српско писмо.

Наше саговорнике преслушајте на saundcloud платформи Радио Врања, посредством линкова: