Научни симпозијум под називом „Српски народ у Старој Србији и Македонији од 1766. до 1991. године“ одржан је 28. октобра у манастиру Свети Прохор Пчињски. Повод за одржавање симпозијума био је 110 година од ослобођења Пчињског краја од Турака.

Научни скуп је организовао Народни музеј у Врању, заједно са Центром за историјска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Нишу, а под покровитељством Министарства културе.

-Народни музеј овим скупом настоји да допринесе очувању културне баштине и научно-стручном раду и истраживању. Радови са овог скупа ће бити објављени у новом тематском броју врањског Гласника који излази у време великог јубилеја. Од првог броја Гласника који је објављен 1965. године до сада их је објављено 35. Стручни и научни рад удруженим приступом поткрепљују знањем о једном историјском периоду ових крајева, овим речима отворила је симпозијум директорка Народног музеја у Врању, Маја Алексић.

Резултати научног скупа обухватају археолошка и етнолошка истраживања Врања и околине, цркви на југу Србије као и музеологије и установа заштите. Наша локална самоуправа негује културу сећања.

-Локална самоуправа и град Врање, као центар Пчињског округа, има посебну емоцију према том периоду ослобођења од Турака и негујемо све важне датуме, меморијале, сећање и преносимо то на нове генерације. Надам се да ће резултати и закључци са овог скупа, и одговори на бројна питања бити смернице за сналажење у овом данашњем времену, рекао је председник Скупштине града Врања, Дејан Тричковић.

Епископ врањски Пахомије, говорио је о периоду 18. и 19. века на овим просторима.

-Иван Иванић у књизи из 1910. године каже да се народ у Маћедонији одупирао бугаризму. Страхујући од бугарске пропаганде, који су српске школе затварали, а српске учитеље на робију терали. Све је било против српских школа, и господар (тако је народ звао руске конзуле) и владика Грк и католички и протестантски поп, једном речју све и сва. Сви су они народу говорили да му српска школа не треба, да није Србин већ раја, рисјанин, каурин, Бугарин или Грк. Било би добро да се ви као историчари осврнерте под каквим је терором живео наш народ и шта је било и шта се дешавало на овим просторима, рекао је врањски епископ Пахомије.

На овом симпозијуму излагање је имало неколико еминентних стручњака. Једна од њих је и докторка Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, која је говорила о Србима у кумановском крају у 19. и 20. веку.

-Срби који су се налазили у Кумановском срезу, између Куманова и Криве реке су у једном моменту прешли у Врање, као чивчије. Међутим, слабљењем турске државе, поједини Срби почињу да се враћају ка југу и схватају њихово порекло. Почињу да купују имања за која су чули да су имања њихових предака. Иду до Куманова, Скопља и ту се налазе њихова манастиришта, њихове цркве, они то све обнављају, објашњава Бојићева.

Радови са овог скупа биће објављени у 36. броју врањског Гласника, и још много исписаних страница биће штампане у корист будућих генерација, порука је научног симпозијума.