Свети Никола, Никола Чудотворац, најчешћа је крсна слава и један од најомиљенијих светаца код Срба. Никољдан је храмовна и манастирска слава која се пада у време божићног поста. Процењује се да скоро половина православаца у Србији слави Светог Николу, а да друга половина иде у госте.

Свети Никола се у источном хришћанству поштује као заштитник путника, затвореника, сиромашних, док се у западном поштује и као заштитник деце.

Рођен је у граду Патра у Малој Азији. Помагао је и тешио народ, ширио веру, правду и милосрђе.

Свети Никола везује се и за Божић, односно Деда Мраза. По веровању, Свети Никола је човеку који је имао три ћерке даривао поклоне и тако је настала та легенда о Деда Мразу, који дарује децу за Божић. Такође, у граду Мири, где су некада биле његове мошти, налази се статуа Светог Николе и то у облику Деда Мраза, а поред ње је и прикладна велика врећа са поклонима.

У Србији, Светом Николи је посвећено више од 600 цркава. Слава се пада у време божићног поста, па је и славска трпеза посна.

У припреми славе учествују сви укућани. Прави се славски колач, жито, посне ђаконије, иде се на литургију, сече колач и дочекују гости.

У Храму Свете Тројице у нашем граду, традиционално је сечење колача почело од шест сати јутрос. Наши суграђани су изнели славске колаче и жито, који су дело вештих руку домаћица, упалили свеће и слушали литургију.

Црква је била пуна људи, како старијих тако и млађих, чуо се и дечји жамор, а они мало старији трудили су се да потомство науче славским обичајима како би једног дана преузели славу.

Сви колачи били су посебно украшени, било их је са мотивима цвећа, верских симбола, украшени разним семнкама, печатима, посебно увијени, тако да је било тешко одабрати најлепши.

– Колач је правила супруга, и она је овде са мном. Дошли смо у девет сати и одслушали литургију. Имаћемо госте и вечерас и сутра, биће их око 30 – каже један од наших суграђана.

– Колач су правиле ћерка и супруга. Имам и синове и унуке, који ће наследити славу и већ их учимо обичајима – каже један господин.

– Ја сам лично правила колач, нисам пуно украшавала, али сам онако по старински. Храну спремам ја, помагале су ми и ћерка и снаја, али пошто оне сада нису ту, већином све ја – прича нам једна госпођа.

– На дан славе носимо погачу у цркву, по повратку постављамо посни ручак, риба, пасуљ, кромпир, сарма и разне посне салате – каже наш суграђанин.

По изласку из цркве, сви су ужурбано кренули кући, како би помогли својим супругама, мама и бакама у постављању трпезе. Тако и обичај налаже, да се цела породица окупи.

Они који не славе, вечерас ће вероватно припремити неко добро вино, бомбоњеру или неки други поклон за домаћина који слави. Пошто обичај и то налаже, да се празних руку на славу не иде.