
Поводом Дана града отворена је ретроспективна изложба слика Зорана Стошића Врањског, који је свом граду, током 60 година уметничког стваралаштва, оставио легат са 597 слика.
У Галерији Народног музеја, где легат постоји од 1992. године, на изложби су се нашле 74 слике, из свих фаза његовог сликарства, које су највећим делом обележиле космичке визије.
Тестаментарно завештање Зорана Стошића Врањског, готово 600 слика родном граду, истовремено је и аманет његове мајке. У Врању се родио,школовао до студија које је завршио у Београду, а потом је шест деценија живео и стварао у Сомбору. Али, родни град никада није заборавио, те је и његово име уткао у своје. Легатом који постоји већ три деценије, овај реномирани сликар сваке године остављао је по 10 слика завичају. Отварање изложбе, највећим делом уља на лесониту и на платну, део је трајног сећања на овог великог уметника.
Изложбу је отворила заменица градоначелника Зорица Јовић истакавши да се поносимо ликом и делом овог сликара који је током шест деценија стварања, сваке године по десет слика остављао завичајном граду.
Легати су одувек сматрани чином доброчинства, и неретко су били и незаобилазни темељ културе једне државе. Врањски је очигледно имао веома развијену свест о значају и важности легата, рекла је заменица Јовић.
– Дародавци попут Врањског веома су значајни за наш град, регион и несумњиво, у овом случају, за Збирку савремене уметности Народног музеја, који представља важан сегмент у очувању нашег културног наслеђа. У књизи Дванаест тестамената граду Врању, Зоран је написао: Космос је моја трајна, а Врање духовна инспирација. Врање је моје сликарско обраћање и враћање. Сваку уметност прожима уметниково страствено припадање завичају. И заиста је тако. За нашег сликара Врање је било више од места где се родио. То потврђује и чињеница да је за своје друго презиме узео име града у ком се родио, као и да му је још за живота поклонио највредније што је створио – своје слике. Дела, која никога не остављају равнодушним. Дела на којима се читају уметникове најдубље мисли и највећа усхићења, истакла је заменица Јовић.
Она је додала да наша је обавеза и дужност да и убудуће брижљиво чувамо поверен нам легат, али и успомену на великог Зорана Стошића Врањског.
– Јер осим материјалне, његов легат има и непроцењиву културну вредност, с обзиром на то да представља целину живота, рада и интересовања свог творца, који се сврстава у ред најплодоноснијих сликара нашег времена, рекла је Јовићева.
Говорећи о легату директорка Народног музеја Маја Алексић је истакла да је реч о богатој збирци која броји 597 уметничких делa, 259 уља на лесониту, 280 цртежа у техникама туш, оловка, угљен, 18 уља на платну и 40 колажа, које је сваке године легирао граду Врању, односно Музеју.
– И како је Врањски умео да каже: Мислим да слика не може да се заврши, она никад није готова, завршила бих речима да ни последње дело Зорана Стошића Врањског приспело у легат врањског музеја није крај развоја, истраживања и публиковања уметниковог дела и легата. Остаје као инспирација за велике уметничке домете нових генерација, нагласила је она.
Од самог оснивања Легата граду Врању, непосредно и блиско са Врањским је сарађивала кустошкиња Галерије Народног музеја, историчарка уметности Мирјана Јовановић, која брижљиво и посвећено брине о овој збирци.
И за ову прилику Мирјана Јовановић приредила је каталог, у коме између осталог стоји: ,,Аутентичан и доследан сликар, био је трагач и истраживач од почетка до краја свог живота. Створио је једно аутентично и оригинално сликарство у чијим делима форме се расплињавају и нестају у једном, да би се већ у другом тренутку опет појвиле у облику мноштва знакова, сенки, загаситог колорита. После Врањског и његовог космоса другачије нам изгледа мрак и непрегледност небеског простора. Верујемо да се својим земаљским одласком винуо у небо међу звездама остављајући неизбрисив траг у ванременском пространству у облику својих слика, које ће заувек остати међу нама, у његовом родном Граду“.
Отварање изложбе била је прилика да се публика подсети забележеног завештања Зорана Стошића Врањског- Врањанцима. Свог завичајног говора није се одрицао те је поручивао да његове слике „На никога не давамо, на једно место да ги туримо, на суво место да ги чувамо, од воду и чур да ги варкамо, од зли очи да ги склањамо и дајма да га спомињемо и да га не заборавимо“.
Врањски је истицао да ништа не тражи од родног града заузврат, већ да је то поклон граду који толико воли и само жели да слике буду сачуване.
Његове сестре Лидија Ружић Томић и Сузана Басић, емотивно су изнеле неке детаље из живота Зорана Стошића Врањског, подсетивши да се родио у Косовској улици у старој врањанској породици Ружић.
– Ако нас сада посматра из неких космичких висина, био би задовољан начином на који се његов легат чува, као и овом изложбом која је обележила 30 година легата, рекла је Лидија Ружић Томић.
Вече је употпунио наступ ученица Музичке школе „Стеван Мокрањац“ Сташе Милошевић на виолини и Саре Станковић на флаути.
Поштоваоци дела Зорана Стошића Врањског изложбу ће моћи да разгледају током фебруара.
