Срби су народ ћириличке културе. На ћирилици хиљаду година стварају споменике, који чине ризницу светске културне баштине – Мирослављево јеванђеље, Душанов законик, повеље и хрисовуље, житија светитеља и владара. Није ли ово довољно да очување ћирилице буде национално питање и озбиљан разлог да се установи језичка политика и стриктно одреди службена и јавна употреба језика и писма?

Ми смо мало бројали по главној улици и дошли до следећег податка: У најпрометнијој врањанској улици чак на 152 од 164 локала називи су написани – латиницом. Дакле, само 12 локала у главној улици има ћириличну рекламу!

Ипак, ми смо оптимисти када је реч о очувању ћирилице,  а да ли су и наши саговорници: песник и књижевник Жикица Димитријевић, новинарка Марија Станковић, виши кустос етнолог Ива Лаковић, сазнајте у серијалу „Мисли ћирилично“ Радио Врања.

Линк емисије је:

Ми Врањанци, нарочито треба да обратимо пажњу на ћирилицу али и на употребу нашег оригиналног, надалеко чувеног дијалекта или говора, који у последње време, често бива предмет злурадих коментара.

Међутим, тврдоглаво инсистирање да се говори неправилним и искривљеним дијалектом, доводи до друге врсте проблема. Колико је ова тема важна за промишљање потврђује податак да је прошле године, Народни музеј у Врању реализовао пројекат „Истраживање и проучавање врањског језика ради његовог чувања и заштите као елемента нематеријалног културног наслеђа Југа Србије“ чију је важност препознало и Министарство културе и информисања.

Неке од општина и градова, попут Бајине Баште отишле су корак даље, па је у овом месту почела изградња Парка ћирилице.

Ради се о јединственом парку у региону који пропагира српско писмо.

Ето идеје да можда Врање направи парк ВРАЊАНСКИХ ФРАЗА И ИЗРАЗА.

О употреби ћирилице у школама говорило се у шестој емисији радијског серијала „Мисли ћирилично“. Саговорници су: професорке Оливера Ђорђевић, Ана Митић Стошић, Ана Стоиљковић, др Сунчица Денић, матурант Богдан Стефановић и новинарка Марија Станковић.

Линк емисије је: