Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се сваке четири године, колико, према Закону о националним саветима националних мањина, траје мандат једног сазива националног савета. Законом је прописано да се редовни избори за све националне савете одржавају истовремено.
Осим редовних, могући су и ванредни избори, који се спроводе у одређеним случајевима распуштања националног савета.
Постоје два начина избора чланова националних савета: путем непосредних избора и путем електорске скупштине.
Да ли ће редовни избори за неки национални савет бити одржани као непосредни или путем електорске скупштине зависи од тога колики је број бирача уписан у посебан бирачки списак националне мањине у односу на број припадника те националне мањине према последњем попису становништва у Републици Србији.
Наиме, непосредни избори за чланове националног савета одржавају се када је 24 часа пре расписивања избора у посебан бирачки списак националне мањине уписано више од 40% припадника националне мањине према последњем попису становништва.
Избори путем електорске скупштине одржавају се у два случаја: ако нису испуњени услови за непосредне изборе и у случају расписивања ванредних избора.
Непосредни избори
Непосредне изборе за чланове националних савета националних мањина спроводе Републичка изборна комисија и бирачки одбори.
Избори се спроводе у Републици Србији као једној изборној јединици, гласањем за изборне листе уз примену пропорционалног изборног система, односно расподелом мандата чланова националног савета сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.
Право да бира чланове националног савета (активно бирачко право) има припадник националне мањине који испуњава опште услове за стицање активног бирачког права (пословно способни држављанин Републике Србије који је навршио 18 година живота и има пријављено пребивалиште на територији Републике Србије), с тим да мора да испуни и посебан услов – да је уписан у посебан бирачки списак своје националне мањине.
Пасивно бирачко право, односно право да буде биран за члана националног савета има припадник националне мањине који има активно бирачко право и не обавља функцију судије, тужиоца или судије Уставног суда.
Остваривање изборног права је апсолутно слободно. То значи да је сваки бирач слободан да одлучи да ли ће изаћи на изборе или не. Стога, нико нема право да спречава или приморава било кога да гласа, да позива на одговорност због гласања или да од бирача тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.
Изборне листе се на гласачком листићу наводе оним редом којим су проглашаване од стране Републичке изборне комисије.
Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до закључно са бројем чланова националног савета који се бира. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима онолико највећих количника колико чланова националног савета који се бира. Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу количницима чији је број једнак броју чланова националног савета који се бира.
Избори путем електорске скупштине
Избори путем електорске скупштине представљају начин посредног избора чланова националних савета, јер право гласа на тим изборима немају сви припадници националне мањине уписани у посебан бирачки списак, већ само они који су се, у законом уређеном поступку, пријавили и испунили законске услове да буду електори односно да на електорској скупштини бирају чланове националног савета. Кључни услов да неки бирач добије статус електора је да га својим потписима подржи одређен број бирача – припадника националне мањине. Број потребних потписа подршке зависи од броја припадника националне мањине према последњем попису становништва у Републици Србији.
Избори заказани за недељу 13.новембар
У штампарији Јавног предузећа „Службени гласник“, oдштампани су гласачки листићи за гласање на непосредним изборима за чланове националних савета националних мањина, који ће у Србији бити одржани 13. новембра 2022. од 7 до 20 сати, на 949 бирачких места.
Марко Јанковић, заменик председника Републичке изборне комисије навео је да се од укупно 23 национална савета националних мањина, чланови бирају непосредно у 19, док се у четири бирају путем електорских скупштина.
На основу закључења бирачког списка, 28. октобра 2022. и Одлуке Републичке изборне комисије, штампаће се 457.094 гласачка листића за гласање на непосредим изборима за чланове националних савета националних мањина, навео је Јанковић.
Електорске скупштине биће одржане у исто време, са почетком у 12.00 часова.
У Врању 5, у Врањској Бањи 2 бирачка места
Избори за националне савете националних мањина на територији Врања биће одржани и на седам бирачких места на територији нашег града, од којих су пет у Врању, а два у Врањској Бањи.
Припадници националних мањина добиће обавештења о гласању на кућну адресу.
Почевши од четвртка, 10. новембра, Радном телу се могу јављати лица за пријаву гласања ван бирачког места, све до изборног дана, 13. новембра у 11.00 сати.
Пријаве се могу упутити и директно бирачким одборима на бирачким местима, на дан гласања до 11 сати.
Пријем бирачког материјала биће вршен у четвртак, 10. новембра од 15 до 20 сати, у згради Градске управе, канцеларија бр. 75, у улици Kраља Милана 1.
Kонтакт Радног тела Републичке изборне комисије: 017/412 196
