Сезона слава у Србији je почела. Једни славе, други долазе у госте, углавном поштујући традицију и начин на који се славило генерацијама уназад. Слављење крсне славе је остала једина непрекинута традиција код Срба. Много тога је промењено у народу и обичајима, али се слава сачувала као највећа светиња нашег народа.
Срби су почели да славе од времена покрштавања. Kада су примали православну веру домаћини су узимали светитеље за своје заштитнике и то се задржало до данашњих дана. Црква је саветовала и препоручивала породицама које светитеље да узимају за своју крсну славу. Обично су бирани велики светитељи који се празнују у јесен, зиму и пролеће, када је мање радова у њиви.
-Предстоји нам период великих слава, међу којима су највеће Свети Димитрије, Аранђеловдан и Свети Никола. Породица је црква у малом и она има свог свеца заштитника, али црква је та једна велика породица где заједно сви прослављамо тог светитеља. Домаћини треба да дођу у цркву, пожељно је да све сви чланови породице причесте и да тек након Свете литургије пресеку колач. Један од значајнијих момената је да се заједно са осталим члановима цркве сједине са Господом и тек онда да иду својим домовима и да прославе свог светитеља заштитника онако како доликује, објашњава свештеник Ведран Костић.
Најважније је спремити славски колач, кувано жито, црно вино и свећу. Приликом резања славског колача у жито се, одозго у центар, ставља мања свећица која гори док траје обред резања славског колача. На крају обреда жито се прелива црним вином, свећица се гаси и вади из жита, а на њено место се може ставити неки цвет, каранфил, ружа. У кући влада свечана атмосфера и ведро духовно расположење и радост. Међутим, у многим породицама слава је изгубила прави смисао, каже свештеник.
-Данас су се славе претвориле у јело и пиће. Међутим, суштина славе је да молитвено прославимо светитеља. Ово што данас многи Срби раде је више светогрђе, него што је слављење славе, где се људи опијају на славама и где уопште нема помена о том светитељу кога прослављају. Суштина славе је литургија, колач, жито и вино, а све остало је добра воља домаћина који ће славу организовати у складу са својим могућностима, објашњава свештеник.
Постоји обичај да се на дан славе спреме ручак и вечера за госте, али потребно је спремити само оно што иде уз обред резања колача. Све остало је ствар воље и финансијских могућности. Нису обавезни ни велики поклони, посебно када се узме у обзир колико су славе честе током овог дела године. Слава је празник који нас подсећа на топлину, породицу, блискост. Најлепши поклон који можете даровати домаћинима је лепо расположење и искрено пријатељство.
