У осмој деценији живота, песник и писац Љубомир Манасијевић први пут је објавио део свог богатог књижевног стваралаштва. Две збирке поезије пред врањском публиком наћи ће се у суботу (12.11.2022.), када ће бити промовисане у камерној сали позоришта Бора Станковић у Врању у организацији Културно образовног центра са почетком у 19 сати.
Манасијевић ствара од свог шестог разреда. Песме је објављивао у Дечјим новинама из Горњег Милановца и у многим зборницима и часописима, али до сада није издао ниједну збирку. На наговор пријатеља књижевника одлучио је да се упусти и у селекцију песама за своју прву збирку “Путокази“, док је друга “Даривање надарених“ састављена од коментара, стихова и одговора на Фејсбуку, што представља једно модерно штиво. У томе му је помогла лекторка и рецензенткиња Ана Митић Стошић. Обе збирке објављене су ове године.
– Љубомир Манасијевић је свестрана личност, изузетан интелектуалац, надарен како за професије којима се бавио, међутим многи старији аутори имали су тај проблем раније да се ослободе ка свету, каже Ана Митић Стошић, лекторка и рецензенткиња.
– Сматрао сам да то треба неко други да одради. Док сам био млад, ђак, да ће то бити наставници, моји професори. Доста сам писао и као ђак учитељске школе, професорка Ценић је читала моје песме. Био сам члан литерарне секције, али то није објављивано, а касније сам почео да се бавим неким другачијим пословима. Рад са децом, војницима, тражио је од мене кравату, одело, а поезија тражи кафану, боема, појашњава аутор Љубомир Манасијевић.
У збирци “Путокази“ сакупљене су и одабране песме свих жанрова које су настајале близу 6 деценија, док је збирка “Даривање надарених“ углавном састављена од кратких форми које су писане на друштвеним мрежама посвећене колегама књижевницима, глумцима и познаницима.
– Надам се да смо заједнички направили један добар избор из младости и касније, док су у овој другој књизи све нове песме. И заиста је једна синтеза од мотива љубави, пролазности, младости… Имамо интересантан покушај писања сонетног венца, и то је озбиљан песнички задатак. Има и хумора и сатире. Међутим, збирка “Путокази“ како сам наслов каже, представља мудрост која је наталожена у овим песмама и она се осећа и мислим да читалац доживљава и неко просветљење на крају, а не само уметнички ужитак, додаје Ана Митић Стошић.
Љубомир Манасијевић рођен је у селу Островица у општини Владичин Хан. Радио је у школи “Вук Караџић“ у Стублу, гимназији “Јован Скерлић“ у Владичином Хану, у Секретаријату народне одбране у Врању, Републичком и Савезном Министарству одбране и у ЕПС- у. Објављивао је стручне радове из области Одбране и безбедности. За време НАТО агресије на Савезну Републику Југославију обављаоје дужност начелника Цивилне заштите за општину Врање и Пчињски округ у Одељењу Министарства одбране у Врању. Резервни је мајор Војске Србије. Пензионер је и живи у Врању. Има четири унука који су му највећа инспирација за писање.
