Поводом Дана града, предавање на тему ,,Врање и јужни српски крајеви између Санстефанског и Берлинског мировног споразума 1878. године“, одржао је проф. др Саша Станојевић.
У организацији Културно образовног центра, за љубитеље историје, организовано је предавање о приликама у Врању између Санстефанског и Берлинског мировног споразума, професора доктора Филозофског факултета из Косовске Митровице, Саше Станојевића.
-Слобода је врхунски идеал људских тежњи и заиста је значајно да се оваква врста јубилеја обележава и прославља. Што се тиче данашњег предавања, определили смо се да тема буде ,,Врање и јужни српски крајеви између Санстефанског и Берлинског мировног споразума 1878. године“. Наиме, од самог ослобођења Врања с краја јануара 1888. године, много тога се издешавало, биле су многе међународне околности које су утицале на даљи развој догађаја на овим просторима, рекао је проф. др Саша Станојевић.
По његовим речима, веома је важно знати с којим се све проблемима суочавао народ са ових простора и уопште Кнежевина Србија у циљу коначног ослобођења.
-Много је тога било између та два мировна споразума, најпре тај Санстефански мировни уговор од 3. марта 1888.године, којим је руска дипломатија у договру са османским царством, решила да Врање, овај простор и многи други уђе у велики оквир Санстефанске Бугарске. То је био један мегаломански пројекат на крајњу штету Срба са ових простора, који је стицајем околности ревидиран на Берлинској конференцији која је одржана крајем јуна, а почетком јула 1888. године. Том приликом коначно је решено да Србија, осим тога што је добила независност заједно са Црном Гором и Румунијом, добије и свој територијални оквир и четири округа Јужне Србије, рекао је проф. др Саша Станојевић.
Због тога је важно да осим догађаја који су се тицали самог ослобођења Врања, ставимо све ове околности у један шири историјски контекст, како би све појаве, процесе и догађаје на бољи начин размели, сматра проф. др Саша Станојевић.
