Један од најтежих облика насиља према деци је управо онај који је почињен од стране њихових вршњака. Деца која су жртве вршњачког насиља осећају се безнадежно, не знају коме треба да се обрате, да ли ће добити подршку. Зато у школама мора што више да се говори о превенцији вршњачког насиља. Порука за све који су на неки начин повређени, не ћутите, већ одмах пријавите.
Последњих дана готово сваки дан чујемо вест о вршњачком насиљу у нашој држави. Готово да не прође недеља да се у нашем граду не појави вест такође о вршњачком насиљу. У каквом ми друштву живимо и како васпитавамо своју децу? Како се борити са овако великим проблемом? Одговор на то покушаће да да Канцеларија за младе која у арадњи са стручњацима почиње едукацију ученика. Данас је тим одржао предавање ученицима Техничке школе.
-Веома је заступљено вршњачко насиље на територији читаве државе и сматрам да би све више психолога, социјалнх радника али и друга стручна лица да се позабаве децом и причају им о томе како решавати проблеме. Асертивна комуникација као појам је изражавање својих мисли, уверења и осећања, на директан начин без угрожавања другог лица уз поштовање поштовања и уважавања његових права. Мислим да је ово предавање веома корисно за децу и сматрам да све више стручњака треба у наредном периоду да ради са децом, каже Стефана Алексић,социјална радница.
По мишљењу стручњака, после целокупне ситуације око коронавирусне инфекције и такозване социјалне дистанце, затварања, дошло је до повећања и проблема у менталном здрављу како код старијих особа, али и код младе популације. Временски дуга отуђеност, без комуникације и дружења, произвела је више депресије, анксиозности, суициде, али то није основни и једини разлог вршњачког насиља, речи су наше саговорнице.
-Сматрам да треба много радити на превенцији, прво професори у школама треба да реагују када примете агресију и понашање које је угрожавајуће по околину. Одмах је потребно укључити психологе, педагоге и оно најбитније, обавезно укључити породицу у разговоре. Лично сматрам да деца која испољавају агресију према другој деци, то доносе из куће. Професорка професија је доста деградирана, професори немају права да повисе тон, да казне децу и све је то довело до погоршања у понашању деце, објашњава Стефана Алекић.
Деца која врше насиље над другом децом, обично носе неке трауме из раног детињства, деца која су жељна родитељске љубави и пажње, јер дете које је вољено и пажено, нема потребу да угрози и повреди неког, речи су наше саговорнице. Она додаје да су деца која су жртве вршњачког насиља у ситуацији да се осећају безнадежно, не знају коме треба да се обрате, да ли ће добити подршку. Зато у школама мора што више да се говори о превенцији вршњачког насиља и порука за све који су на неки начин повређени, не ћутите, већ одмах пријавите.
