Свако треће дете у Србији је жртва дигиталног насиља    

Данашње генерације расту, развијају се, стичу прва познанства па чак и симпатије у виртуелном простору. Међутим, деца често нису свесна да је интернет опасно место где могу наићи на увредљиве коментаре, или садржај који је непримерен њима. Тако се ствара опасност да могу постати жртве дигиталног насиља.

У дефиницији дигиталног насиља се убраја говор мржње, било какав облик дискриминације, малтретирање, увреде, вређање и претње.

-Дигитално насиље које деца доживљавају не долази само од њихових вршњака, већ и од старијих корисника интернета. Деци је јако битно како они изгледају другима и у очима других, управо посредством друштвених мрежа. Зато када се дете нађе на мети интернет насилника, једна од најчешћих ствари које ради је да се повлачи у себе, мисли да је само, не жели да комуницира, одбија сарадњу са родитељима, објашњава стучњак за безбедност на интернету, Катарина Јонев.

Подаци који се тичу насиља на интернету нису стопроцентно тачни, јер је немогуће избројати све жртве, али Јонева каже да према истраживањима свако треће или четврто дете у Србији доживи сајбер узнемиравање.

-Кад сам била млађа добила сам неке неприкладне слике и много сам се уплашила и било ми је непријатно. То утиче на нас девојке јер нам се сруши самопоуздање, каже једна ученица.

-То се дешава са свима, и углавном такве поруке игноришем и не обраћам пражњу. Мислим да су сви то доживели и сви из мог друштва, то је стварно честа појава данас, прича нам ученица средње школе.

-Лично нисам добијала такве поруке, али је било доста проблема у основној школи због тога. Учитељица је решила тај проблем, рекла нам је да то не радимо. Била сам у тој групи, и приметило се да се дечко осећао угрожено и неприхваћено, испричала нам је ученица.

Санкције за насилнике у дигиталном свету су мале. Када је у питању малтретирање у смислу ружних коментара и фотошопирање фотографија, та врста активности је учестала, а скоро да се не кажњава.

Оно што можемо да урадимо, према речима Катарине Јонев, јесте едукација и превенција. Такође, потребно је да охрабримо децу да нам увек пријаве када су на мети дигиталних насилника.

-Оно што је нашој деци битно мора бити битно и нама родитељима. То значи да ако су њима интернет и друштвене мреже битни, најмање што можемо да урадимо је да се едукујемо и да на прави начин децу усмеримо да користе лавиринт друштвених мрежа, на начин на који треба да користе, закључује стручњак за безбедност на интернету, Катарина Јонев.

Please follow and like us:
Друштво