Сурдулички мученици – симбол страдања југа Србије у Великом рату

Фото: РТВ Врање

У Галерији Народног музеја отворена је изложба „Сурдулички мученици“, посвећена страдању житеља југа Србије под бугарском окупацијом. Изложбу је приредио Историјски архив „31. јануар“ Врање, у сарадњи са Државним архивом Србије.

Ово је још једна прилика да се сетимо сурдуличких мученика који су на почетку Великог рата страдали на најбруталнији начин и тиме задобили царство небеско, рекао је отварајући изложбу Дејан Тричковић, председник Скупштине града и додао да ни данас прилике нису много боље по Србију, јер нам и даље стижу претње и уцене, на један перфиднији начин.

– Зато треба да останемо јединствени и верујемо, иако то сада може да делује далеко и немогуће, да ћемо се одупрети и да ће Србија и овог пута победити. Треба нам вера да ће наше руководство успети да одоли свим притисцима и да ће Србија остати суверена и независна – поручио је председник Скупштине града.

Тема изложбе је сурдуличко стратиште, место где су вршена масовна убиства на простору који је окупиран од стране бугарске државе, рекао је директор Историјског архива „31. јануар“, Боривоје Манасијевић.

– Изложба је постављена на 28 паноа, углавном од архивске грађе који се чува у Државном архиву Србије – рекао је Манасијевић.

Тематски, поставка обухвата период од 1885. године, од Српско-бугарског рата, преко Првог и Другог балканског рата, па све до Великог рата и окупације југа Србије од стране бугарске војске, чему је дат посебан акценат.

– Поставка укључује део списка убијених Врањанаца, имамо изјаве чланова њихових породица, а обухваћена је и интернација овдашњих људи у бугарским затворима. Имамо и спомен костурницу која је саграђена 1924. године, до темеља порушена 1943. године и коначно обновљена године 2010 – казао је један од аутора изложбе, Предраг Стојковић, архивар Историјског архива „31. јануар“ у Врању.

Током Великог рата, бугарски окупатори су на подручју Сурдулице вршили масовне егзекуције, нарочито у време повлачења српске војске преко Албаније. Након рата, у овим пределима је откривено десетак масовних гробница у којима су сахрањивани убијени.

Жртве су били махом житељи данашњег Пчињског округа, али су довођени и из пиротског, топличког и нишког округа, као и са подручја Космета и Вардарске Србије.

Званичан податак о броју страдалих на подручју Сурдулице не постоји. Према незавршеним истраживањима, број жртава се креће између 6 и 7 хиљада, док према појединим сведочењима број страдалих премашује 10 хиљада. На предлог Епархије врањске, 2017. године, у диптих Светих уврштени су Свети сурдулички мученици.

Изложбу је подржало Министарство културе, а каталог је штампан уз помоћ града Врања.

Please follow and like us:
Друштво