Ауторка: Тамара Китановић
Сурдулица је мало место на југу Србије, са десетак хиљада становника. Позната је по готово идеалном укрштању северозападног и ветра који дува из правца југа. Често се говори о специфичној ружи ветрова која се формира у овој вароши.
Због тога је, пре готово једног века, овде изграђен Санаторијум за лечење плућних болесника. Препоруку за то дали су француски и британски стручњаци, који су проценили да ружа ветрова у Сурдулици погодује плућним болесницима. Зато је овде краљ Александар 1924. године свечано отворио Државну болницу за опоравак и рехабилитацију српских ратника из Балканских и Првог светског рата, познатију као Санаторијум. Уз болницу у Соко Бањи, ово је једина установа те врсте у Србији.
Уназад неколико година, невладине организације и еколошки активисти упозоравају јавност да се нешто лоше дешава у овој вароши. Жале се на чудан, непријатан мирис и бели дим који свакодневно куља из димњака фабрике Knauf Insulation. Ова фабрика камене вуне у Сурдулици ради од 2007. године.
Десет година касније, грађани су почели да страхују да их ова фабрика здравствено угрожава. Сада износе бојазан да је за велики број оболеле деце од канцера у овом делу Србије, крив ваздух у Сурдулици.
Од руже ветрова и ваздушне бање – дођосмо до руже отрова за коју Сурдуличани кажу да сеје смрт.
-Људи у том месту најчешће оболевају од лимфома и леукемије. И деца. Пре пар година је једна девојчица и умрла од леукемије, а њен отац након тога извршио самоубиство. Још једна девојчица је умрла од леукемије. Након тога, њена мајка је оболела од канцера. У међувремену док се мајка лечила, њен отац, односно деда преминуле девојчице је умро од канцера кичме, буквално за две недеље зато што је канцер био прогресиван. И то нас све брине. Има још један пример, из Алакинца. И отац и мајка су умрли у веома кратком року. Свакодневно чујемо те ужасне вести: канцер, епидемија, млада деца… По две, три особе у једној породици истовремено оболе од канцера. И то постаје веома застрашујуће. Рецимо у селу Јелашница, мајка и ћерка су се истовремено лечиле од канцера дебелог црева. Мајка је, нажалост преминула, док је лечење 19-годишње девојке за сада успешно – каже Михајловићева.
А струка каже да је релативно мирна ваздушна ситуација, у условима интензивног испуштања отровних материја, вишеструко опасна због задржавања опасних честица у ваздуху, формирања ниског слоја загађења и брзог падања на земљиште.
Еколози тврде да су упозоравали на проблем. Дејан Свитац, оснивач удружења „Волим Сурдулицу“ каже да им је због загађења ваздуха нарушено здравље и амбијентални комфор.
– Када уђете у Сурдулицу осећа се тај непријатан оштар мирис, посебно у раним јутарим и у вечерњим часовима. Ми са тим непријатним мирисом живимо свакодневно. Он нарушава амбијенаталан комфор грађана, на шта би требало да се обрати посебна пажња. Друга ствар је загађење опасним честицама. То индустријско постојење у Белом Пољу испушта честице која могу да изазову малигна обољења чак и радиоактивне честице, што је руководство ове фабрике и признало у једном разговору – објашњава Свитац.
Компанија Кнауф, најчешће ћути и не реагује. С пролећа су се огласили саопштењем без иједног одговора, осим да Кнауф врши мерења два пута годишње и да до сада нису забележена одступања, што се коси са оним што смо чули од Свица.
И ту није крај опасности. Стојан Ивковић, председник еколошког удружења „Удахни дубоко“ посебно истиче два акцидента која су се догодила овог лета у фабрици Кнауф.
-Ова фабрика има 4 димњака, а три имају филтер. А тај мали, четврти, шту су они и сами признали не поседује никакве филтере. Управо из тог малог димњака, куљао је густ сиви и црни дим. Једног дана је ишао ка градском језгу Сурдулице, а други дан ка Белом Пољу и Загужању, селима надомак Сурдулице. Ми смо случај пријавили полицији и надлежним органима и сада чекамо реакцију, односно одговор из фабрике да ли ће коначно преузети одговорност и да ли ћемо коначно добити одговор шта се заиста десило, ко ће одговарати за последице које могу уследити због њиховог загађења. Али одговора за сада још увек нема – каже Ивковић.
И таман када смо помислили да ћемо добити одговоре из фабрике Кнауф, зато што су окупили новинаре сазвавши конференцију за медије, десило се нешто друго. Надлежни из фабрике у Белом Пољу заправо су хтели само да представе нова улагања.
Тони Спиридонов, инжењер у поменутој фабрици „признао“ је да непријатног мириса у Сурдулици ипак има.
-Изградња једног димњака, новог од 75 метара. То ће побољшати услове комфора у Сурдулици. Биће у великој мери смањено време приликом којег се осећа непријатан мирис – рекао је том приликом Спиридонов.
Осим густог црног дима и смрада, грађани Сурдулице упозоравају и на такозвано „жуто брдо“, које је видљиво голим оком.
-Брдо је од јаловине и стварало се од 2006, интензивно од 2014. године. Руководство је обећало да ће постепено уклањати то брдо. Почели су да га уклањају, мада не знамо где. Постоје нагађања да је у питању депонија у Лесковцу. Међутим, то брдо се поново гомила, јаловина поново настаје. Кнауф то назива секундарним отпадом, односно сировином коју користе даље у поновну производњу за загревање њихових високих пећи. Ми сматрамо да се ради о опасном отпаду који се под утицајем ветра расејава по плодном сурдуличком, масуричком пољу – објашњава Дејан Свитац.
И највероватније да су у праву, јер као што рекосмо, релативно мирна ваздушна ситуација, у условима интензивног испуштања отровних материја, вишеструко је опасна због задржавања опасних честица у ваздуху, формирања ниског слоја загађења и брзог падања на земљиште.
Данијела Михајловић, председница удружења „ЕКО Сурдулица“ каже да Кнауф у свом дворишту има огромно брдо где складишти свој отпад.
-Када дуне ветар, сав тај отпад иде према Алакинцу због близине фабрике која је до обрадивих површина. Друга ствар су отпадне воде где нисмо сигурни како завршавају. Мештани Алакинца се жале на непријатне мирисе из околних река, првенствено мислим на Врлу. Не знамо узрок тих непријатних мириса, односно загађења тих вода. И трећа ствар је што се веома често види црни дим који поред лошег мириса штипа грло, а ветар тај дима разноси свуда и сви смо угрожени тиме – објашњава Михајловићева.
Инжењер Спиридонов потврђује да је то брдо у ствари њихова секундарна сировина.
-То жуто брдо је ништа друго него наша секундарна сировина. Ми то користимо за производни процес. Морамо да повећамо удео брикета за пећи. Да би повећали удео брикета, морамо да их више производимо. Да би их више производили, морамо више да уносимо цемента. Тај цемент ствара та једињења сумпора – објашњава Спиридонов.
И оно што није чест случај на југу Србије, овде се десило. Сва еколошка удружења у Сурдулици ујединила су се и покренула иницијативу за изградњу мерне станице.
И то би било добро решење за све. Мерна станица би показивала двадесет четворочасовни мониторинг на територији општине.
-Шест еколошких удружења из Сурдулице и једно националних мањина, били су потписници захтева који смо предали локалној самоуправи у Сурдулици, да издвоје средства за мерну станицу као што је има град Пирот. Међутим, општина није услишила нашу молбу, односно наш захтев је одбијен и дан данас Сурдулица нема мерну станицу – објашњава Стојан Ивковић, председник еколошког удружења „Удахни дубоко“..
Упркос недаћама, нису одустали. Организовали су и протестне шетње до фабрике Кнауф, каже Ивковић.
На једном од протеста, гласно су изговорене тврдње да је узрок проблема што се у овдашњој фабрици Knauf Insulation користи застарела технологија. Биљана Стојковић, универзитетска професорка, каже:
-Ми знамо, да све што се производи у Кнауфу је недозвољено за производњу и технологија која се овде примењује није дозвољена у Европској унији.
Њихови кућни мерачи ПМ честица од 2.5 микрометра ноћу мере до максимума, чак до 600 jединица, а подсећамо да је толерантна вредност до 40 микрограма по метру кубном.
Еколошка удружења наводе да су фенол формалдехид и сличне супстанце веома канцерогене.
Менаџмент фабрике није знао да одговори колико фенола користе у току једног дана.
Сава Јанковић, доктор међународног права зато додаје да су мештанима овог краја угрожена и основна грађанска права:
-Имамо велики број карцинома и других болести везаних за загађење ваздуха. Пољопривредницима су загађене њиве. Што се мене лично тиче када осетим смрад из фабирке Кнауф, ја се враћам кући и питам се да ли могу да изађем из куће. То зачи да су моја основна грађанска права ограничена- каже Јанковић.
Председница удружења „ЕКО Сурдулица“ Данијела Михајловић, више не жели да затвара кућне прозоре али ни очи пред овим великим проблемом.
-Када је летњи период нема приватних ложишта. Тако да је једини загађивач, који континуирано испушта дим, фабрка Knauf Insulation у Белом Пољу. Иначе, та фабрика је као највећи загађивач у 2022. години добила награду „Црни лист“, односно фабрика која највише угрожава животну средину, истиче Михајловићева.
Традиционалну акцију доделе признања „Зелени” и „Црни лист” већ 13 година организују Радио Београд 2 и Покрет горана Војводине. На срамном првом месту, као највећи загађивач животне средине у Србији, нашла се фабрика камене вуне Knauf Insulation у Сурдулици.
И сада је логично да очекујемо бар неку реакцију надлежних у локалној самоуправи. То је очекивала и еколошка активисткиња Милица Марушић Јаблановић. Но, након разговора са представницима локалне самоуправе, не крије разочарење:
-Постоји један низ људи који се проглашавају ненадлежним за решавање проблема. Имамо људе који се буне, који су пет година раније поднели захтев да се фабрика исели. Сада смо сазнали да су одборници у Скупштини општине гласали против тог предлога грађана, односно повукли своје потписе тако да је фабрика остала. Грађани сами осећају својим носем и грлом колико је велики проблем, а то нам показују статистички подаци о броју оболелих од карцинома који могу да се повежу са Кнауфом и са загађењем које емитује Кнауф. Зато што Кнауф заснива производњу на застарелој технологији. Извештаји новосадског института показују да има канцерогене материје – наглашава Марушић Јаблановић.
Еколошка удружења у Сурдулици настављају борбу, првенствено због здравља деце ове општине. Од ове фабрике траже, гле ироније, макар да отворе фондацију за лечење деце од канцера.
Надлежни у општини ћуте и чекају исход меча између грађана и фабрике.
Што се нас тиче, кад год смо позвали за коментар надлежне у фабрици Кнауф у Белом Пољу, добијали смо одговор да су на службеном путу.
Колико ће се чекати на потезе и решење овог конкретног проблема, услед турбуленција на дневно политичкој и друштвеној сцени, нисмо сигурни.
Међутим, у једно смо сигурни: Када у Сурдулици не би било загађивача, готово идеално укрштање ветрова имало би смисла и тада бисмо је с правом звали ваздушна бања. Тренутна ситуација је таква да јој додељујемо назив „ружа отрова“.
УДАХНИ ДУБОКО, АКО СМЕШ!
