
У Ликовној радионици у Врању одскора функционише школа иконописа. Тиме је испуњена жеља полазника Ликовне радионице, али и многих Врањанаца да овладају вештином осликавања икона.
Ликовна радионица у Врању постоји већ 26 година и пружа знања и даје прилику свима који желе да се баве уметношћу. Свих тих година влада интересовање полазника, али и других Врањанаца и за иконопис.
Према речима водитељке Ликовне радионице Весне Маринковић Станковић која се и сам бави иконописом, сада су се стекли услови за квалитетан курс и, након бојажљивог почетка, ствари иду у добром смеру.
– Одзив наших суграђана је био велики. Народни универзитет, под чијим окриљем радимо, је експериментално кренуо са овим, пустио је и бесплатно овај курс и ја видим да све то иде фантастично – каже Весна.
Водитељка курса, Зорана Јовановић, своје прве радове је начинила управо у Ликовној радионици, где је насликала и своју прву икону. То своје интересовање је развијала кроз студије на Факултету примењених уметности, а сада има прилику да стечено знање преноси другима.
– Тренутно имамо 12, 13 полазника и још увек се пријављују.Настава је индивидуална и мора да се са сваким ради понаособ. Веома сам захвална Весни која ми много помаже, јер сама не бих могла да радим са толиким бројем полазника – каже Зорана.
На курсу се ради класична византијска икона, са златним листићима. Време потребно за израду једне иконе варира и зависи од тога колико је полазник поткован општим ликовним знањем и вештином, указује Зорана. Ученици су добри, заинтересовани за рад, додаје она, а олакшавајућа околност је што су, махом, „староседеоци“ у Ликовној радионици, те се добро познају.
– Овај курс је пробни, тако да се ради на лесониту, акрилним бојама. Када пређемо на озбиљнији ниво, могли би да радимо онако како се заправо и раде византијске иконе, на липовој дасци, јајчаном темпером и, наравно, са златним листићима – напомиње она.
Полазници курса су различитих генерација и нивоа знања, али им је заједничка љубав према уметности и ентузијазам у раду.
– Уживам да радим овде, а иконопис ме подстиче да откријем своју уметност. Волим да се бавим детаљима на сликама и мислим да ће овај курс да ми помогне у будуће раду. Сматрам да ми рад у Ликовној радионици много помаже да развијем технику и знање и дефинитивно ће наставити да се бавим уметношћу – каже Наталија Симоновић.
Иконопис захтева посвећеност, стрпљење и доста времена, па се размишља о корекцији првобитног плана који предвиђа 32 радна сата за ову активност. С обзиром на велико интересовање и подршку градског руководства, курс иконописа би требало да буде настављен и у наредном периоду.