Ђаци и (не)култура читања?             

Општи утисак који друштво има о младима је да не читају довољно. И то јесте донекле тачно, јер смо у разговору са средњошколцима сазнали да не воле обавезну литературу и лектире, али да са друге стране врло радо узимају савремено штиво популарних писаца. Ево приче о томе.

Професорка српског језика и књижевности, Јелена Цветковић, која има осамнаестогодишње искуство у раду са ђацима, каже да књига делотворно утиче на децу. Како физички, психички, тако и на развој личности младе особе.

– Читање је битна мисаона активност, процес дружења са књигом који нам је користан. Уз књигу и растемо и сазревамо емоционално, сазнајемо. Што каже Иво Андрић: „Књижевност нам помаже да се у животу нађемо и снађемо“. Дакле, има и тај практични, осим едукативног и сазнајног смисла. Што се тиче културе читања и развијања љубави према књизи, то по мени креће још од малих ногу. Мислим да је ту одговоран цео васпитно-образовни процес, почев од васпитачица, основне школе, средње и факултета. Најпресуднији су родитељи и породица – каже професорка Цветковић.

Не можемо да кажемо да наши средњошколци не читају, јер је свако од њих имао барем једну књигу да нам препоручи и наведе омиљеног аутора. Мада то није потпуна слика, јер је већина заправо рекла како није одушевљена лектирама и читају их баш кад морају.

– Читам у слободно време и радим то зато што желим, ево ову књигу сам на сајму узела (показује књигу) и на енглеском је, али читам и наше књиге. Волим трилере, кериминалистику, читам и романсу, каже ученица Анастасија.

– Последња књига коју сам прочитала је од јапанског писца Дазаиа Осаме „Нечовек“, трилер је и неки то не воле. Не волим лектире уопште. Препоручујем свима књиге од старих јапанских писаца јер су бољи по мени, ако волите трилер или хорор, каже Ана.

– Бићу искрена, од скорo сам кренула да читам књиге и последња коју сам прочитала је „Са нама се завршава“ Колина Хувера. Лектире се не поклапају са оним што ја волим. Раније сам читала књиге због школе, а онда сам почела да виђам књиге на друштвеним мрежама, помислила сам да су занимљиве и кренула сам да их читам, каже једна од ученица.

– Општа слика није забрињавајућа. Можда у целини није добро, али гледано појединачно и даље се књиге читају. Имам утисак да ђаци више читају дела која нису обухваћена обавезном, школском лектиром, већ се опредељују за нека друга савремена дела. Зашто? На основу анкете са ученицима од 1. до 4. разреда, коју сам радила, они мање пажње посвећују лектирама. Разлози које су навели су: недостатак слободног времена, мада се лектира чита на распусту, затим што дела нису довољно занимљива. Ипак, опредељују се за нешто савремено, каже професорка Цветковић.

Још једна занимљива појава у данашњем друштву је што постају све популарнија онлајн издања књига. Младима је лакше да скролују телефон, него да листају пожутеле странице и запамте мирис старих корица књиге.

Цветковићева каже да ђаци нису једини. И професори у данашње време некада морају да се ослоне на интернет.

– Нисмо били у могућности да набавимо књигу за час. Снашли смо се тако што сам у Pdf. формату у Google учионици ђацима поставила драму, како би сви могли да прочитају. Стичем утисак да ученици радије привбегавају електронским издањима него штампаним. Зашто? Проблем јесте и време у којем живимо, утицај мобилне технологије, комуникације. Много времена ученици проводе на друштвеним мрежама, и мислим да је и то један од разлога зашто се ђаци удаљавају од књиге, закључује Цветковићева.

Наша саговорница уместо класичне поруке младим људима, цитира Умберта Ека: „Књига је попут кашике, чекића, точка или маказа. Када сте их једном измислили не можете их учинити бољим, не можете направити кашику која би била боља од кашике“.

Please follow and like us:
Култура