Српска православна црква и велики број верника данас слави Светог арханђела Михаила, празник познат као Аранђеловдан. Према броју верника који га славе, Свети арханђел Михаило је на другом је месту, одмах после Светог Николе.
Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света.
– Сваку славу ми чинимо у част Господа и Бога спаса нашега, Исуса Христа, а у спомен његових светитеља, па тако и архангела, дакле, анђеоских сила.
Свети архангели у току године имају неколико празника, а данас је главни празник који је посвећен управо војсковођи, великом војводи анђеоских сила, архистратегу Михајлу – каже отац Немања Милић и додаје да се ради о живом свецу.
Арханђел Михаило је на иконама представљен како у својој десној руци држи копље којим потире Луцифера, а у левој палмову гранчицу.
Он се сматра чуварем православне вере и борцем против јереси.
Постоји веровање и обичај код многих верника који славе светог Михаила, да се, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема жито, што је погрешно.
Неопходно је припремити жито за славу, јер се оно припрема за душе предака, а не за душу свеца, који је пред Богом жив.
– Жито припремамо за покој душе свих наших предака који су славили ту славу; не смемо заборавити да смо славу наследили од наших предака, а позајмили је потомцима.
Управо тај колач, хлеб и вино су литургијски дарови и то је продужетак литургије коју данас слави мала црква, а то је свака породица која слави Аранђеловдан – указује отац Немања Милић.
Да ли ће Аранђеловдан бити прослављен уз посну или мрсну трпезу, зависи од тога на који дан пада. Ако пада у среду или петак, онда треба да буде посна
Народ верује да се на данашњи дан обавезно треба молити за излечење, али и опростити грехе свим неверницима и тада ће им се остварити највећа жеља – они и њихови ближњи биће здрави.
У народу се верује да време на Аранђеловдан, показује како ће бити током целе зиме и пролећа. Постоји и изрека: „Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа“.
У неким крајевима Србије сматрају га и заштитником сточара јер се верује да само он може отерати вукове.
Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.
