Међународни дан борбе против насиља над женама обележава се сваког 25.новембра, а статистика којом Србија располаже из године у годину све је забрињавајућа.
Или боље речено – поражавајућа. Четири од пет жена доживело је узнемиравање на улици. Једна од три жене погођена је сексуалним или физичким насиљем. Једна од пет младих жена патила је због насиља на интернету. Једна од две жене доживeла је сексуaлно узнемиравање на послу. Једно од два женска убиства догодила су се од стране интимног партнера.
Према званичним подацима које је објавило Републичко јавно тужилаштво, током 2021. године убијено је 24 жена, док је ове календарске године своје животе до сада изгубила 21 женска особа.
Насиље над женама долази у различитим формама и представља један од најзаступљенијих облика насиља на свету, али ипак – неретко буде табу тема.
Физичко насиље није једини облик са којима се жене данас сусрећу. Тортура и разни други облици психичког злостављања остављају тешке и далекосежне последице по саму особу. Жртве насилника живе у страху, са мањком самопоуздања и тешко се одлучују да затраже помоћ или пријаве насиље.
Насиље над женама и поред приказане статистике не сме и не треба бити табу тема, проблем само жртава или институција који се тиме баве. Одговорност лежи на свима нама.
Пријавите насиље, нисте саме. Често изговорена реченица, а колико је се заиста придржавамо и да ли смо заиста ту за све жене – жртве насиља?
Време је да поставимо питања, али и да дамо неке одговоре.
Важно је реаговати на насиље и борити се против њега сваки дан. Важно је спречити насиље, не само пријавити.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог поручило је данас, поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, да је та врста насиља, као и свака друга, неприхватљива, и да оно представља друштвену аномалију против које се сви морамо одлучно и доследно борити.
У сврху подизања свести о овом проблему и важности деловања, Министарство је ове године покренуло кампању „Стоп фемициду!“, са циљем да се против овог друштвеног проблема мотивишу на акцију сви субјекти друштва како би се оно смањило и зауставило, наведено је у саопштењу Министарства за људска и мањинска права.
Кампања „Стоп фемициду!“ спроводи се, између осталог, у медијима и на друштвеним мрежама, први панел на ову тему одржан је у Београду, док ће остали бити одржани у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу и Новом Пазару.
Кампања се спроводи у оквиру активности којима Министарство обележава и 75 година од доношења Универзалне декларације о људским правима Уједињeних нација.
Министарство указује на забрињавајуће податке да је у нашој земљи у последњих десет година у родно заснованом насиљу више од 300 жена изгубило живот, а само ове године убијено је 27 жена.
Насиље над женама и девојчицама је најраспрострањенији облик кршења људских права у свету, а насилник је најчешће партнер, члан породице, али може бити било који познати или непознати мушкарац.
Неке жене годинама у тишини трпе све ове облике насиља, што се неретко заврши фемицидом, стога је важно охрабрити жене жртве насиља и подићи ниво свести целокупног друштва да је овај начин злоупотребе моћи неприхватљив, зарањен и кажњив, истиче Министарство.
Указује се да је борба против насиља према женама и насиља у породици један од приоритетних циљева Владе Србије и да су ту учињени помаци на плану спречавања и заштите од насиља према женама и насиља у породици.
Србија има добар законодавни оквир, а 2017. године донет је Закон о спречавању насиља у породици.
Од 2016. године у Кривични законик уврштена су као посебна кривична дела прогањање, полно узнемиравање и принудни брак, 2018. године усвојен је Закон о бесплатној правној помоћи, а 2021. године Закон о родној равноправности и извршене су измене и допуне Закона о забрани дискриминације.
Простор за деловање и унапређење институционалног оквира и праксе и даље постоји, пре свега на пољу адекватнијег поступања, заштите жртве и дужине трајања разрешења.
Да би се насиље над женама и девојчицама у друштву смањило и нестало, први корак је да сви ми, као друштво и као појединци, не окрећемо главу и не игноришемо зло које се, најчешће, дешава ту, близу нас, наведено је у саопштењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Kампања под називом ‘’16 дана активизма против насиља над женама’’ траје до 10. децембра. Ове године у фокусу су млади, који би требало да буду покретачи промена у изградњи друштва у којем постоји нулта толеранција над насиљем над женама и девојчицама.
Насиље над женама је друштвени проблем кога препознају све културе и све религије и који треба ургентно решавати. Није везано за одређен модел , јавља се и тамо где су врло образовани људи, врло стабилни, у породицама које су кохерентне, каже социолошкиња Данијела Здравковић.
-Ако смо у породици у базичној групи добили одређене вредности, систем вредности са којима се током живота, као оријентирима срећемо, кроз периоде одрастања, образовања, у фазама када постајемо већ радно одговорни и дисциплиновани људи, ми ћемо се увек у кризним тренуцима, а има их много, увек латити тог алата, значи тог система вредности, јер је ту, јер је увек поред нас и увек ћемо искористити то, како би решили неки проблем, неку противуречност- каже социолошкиња Данијела Здравковић.
Опште је познато да се бес најлакше испољава кроз насиље и све оно што је у нама изазвало напетост, али то има несагледиве последице. Треба радити управо на препознавању момената и ситуација, које доводе до тога, каже Здравковићева. Људи су изгубили толеранцију на све врсте нових појава.
-Млади људи имају нулте толеранције на много различитих појава које данас постоје. Не можемо сада имати пуно пара, а на другој страни прибегавати патријархалном моделу понашања у породици, односно, градити мушко – женске односе, тако што ћемо радити на послушности, како је радио патер фамилијас у 20 и 19 веку. Не, у 21 веку се ради на томе да будемо толерантни на сексизам , односно да жену посматрамо у том смислу и да јој остављамо простора да она у многим активностима може да се опроба и да покаже колико може, јер јој је природа то и подарила- каже Здравковићева.
Иначе, Србија је земља која је од 47 чланица Савета Европе, 10. по реду која је прихватила Истанбулску конвенцију, која говори о препознавању насиља у породици над женама.
Медијски пројекат “Реци НЕ насиљу“ реализује се уз финансијску подршку града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
