Вечерас је у Позоришту „Бора Станковић“ одржана промоција брошуре „Антологија старих ромских песама и мелодија“. Ова књига садржи десет изворних народних ромских песама и две мелодије кола, а представља право благо у очувању традиционалне ромске културе на нашим просторима. Ова промоција одржава се у склопу дводневног обележавања Светског дана Рома.
Промоција брошуре „Антологија старих ромских песама и мелодија“ у Камерној сали Позоришта протекла је у пријатној атмосфери. Са доста осећаја за праву меру мерака, преплетен старим причама и песмама организатор се потрудио да у најбољем светлу прикаже дух праве ромске песме.
– Песме које су у брошури су од давнина и преношене су с колена на колено генерацијама. Иако сада омладину интересује нека друга врста музике, драго ми је да смо направили ову брошуру како би остала у сећању ромског народа. У музици или јеси или ниси, а лаж се лако препозна. Ове песме носе истину у себи и ја сам један од ретких који их још увек свира, рекао је Станислав Рачиповић, познатији у целом граду као Цане.
Испред града се окупљенима обратио градски већник за мањине Саша Стаменковић који је истакао да су ромски и српски народ често делили заједничку судбину.
– Страдања Рома и Срба у другом светском рату су умногоме показале да смо имали сличну судбину. Ипак, сада смо ту да прославимо велики дан и поздрављам вас испред градског руководства, рекао је градски већник Саша Стаменковић.
Брошура која ће остати као трајни документ једног времена је издата уз помоћ Министарства за људска и мањинска права, а објавио је Ромски културни центар. Песме ће остати отргнуте од заборава захваљујући овом подухвату, а један од приређивача је и Дурмиш Јашаревић.
– Имамо десет изворних ромских песама и две композиције. Велики је проблем што се ове песме више не могу нигде чути и много нам значи што смо ово урадили за наредне генерације Рома. Све смо ово урадили и уз велику помоћ Станислава Рачиповића који много тих песама зна, рекао је Јашаревић.
Светски дан Рома је 8. април. И наши Роми из Србије имају велики удео у постављању идентитета Рома у свету. Неки од најзаслужнијих за то су Жарко Јовановић композитор ромске химне „Ђелем ђелем“ и Шабан Бајрамовић који је популаризовао ову легендарну песму.
