Недавно завршен Сабор трубача у Гучи потврдио је доминацију оркестара и инструменталиста са југа Србије. Поред титуле најбољег оркестра коју је освојио састав Стефана Младеновића из Врања, награду за најбољег трубача ове године је освојио Бојан Ристић из Владичиног Хана, чиме је стекао и мајсторско писмо.

Рад, труд и стрпљивост се кад-тад исплате, порука је једног од лауреата овогодипњег Сабора трубача у Гучи, Бојана Ристића.

Он истиче да је награду „Златна труба“ ове године освојио – на искуство.

– Такмичим се већ 26 година, а тачно 15 година чекам ово признање, тако да је ово врхунац моје каријере.

Мој сан, од дечачких дана је да освојим прву трубу Драгачева, једну од најтежих награда за освајање јер је увек изузетно јака конкуренција одличних трубача.

Да би је добио, треба да уложиш велики труд, много рада и залагања, али има ту и једна тајна.

Да би освојио награду, мораш да имаш праву песму којом мораш да освојиш и жири и публику која те слуша – каже Ристић.

Прву награду у Гучи, за најбољи оркестар, у Бојанове руке је дошла 2008. године, а затим још једном, осам година касније.

Ове године, као круна је дошао и наслов најбољег трубача, што значи да је Ристић заслужио титулу мајстора трубе.

– Ја се више нећу такмичити у Гучи, али има ко да ме замени. То је мој син Богдан.

Њега нећу да превише да форсирам, већ ће он да иде редовним путем, као и ја: значи, најпре ће са својим друговима наступити на такмичењу омладинских оркестара.

Ја ћу наредне године одржати концерт као Прва труба Гуче, а затим и као мајстор трубе и то је заиста велика привилегија за мене – наводи Бојан Ристић.

Он истиче да је као музичар највише научио од великог Бобана Марковића, кога сматра другим оцем, а такође и од других мајстора овог инструмента са југа Србије, као што је Фејат Сејдић.

Бојан Ристић планира и да отвори школу трубе и додаје да ће бити најсрећнији ако неко од његових будућих ученика успе да освоји неку од титула на Сабору у Гучи.