У Врању су синоћ отворени четврти по реду „Борини књижевни дани“. Гост прве вечери манифестације која слави дело великог писца Боре Станковића био је књижевник, преводилац и публициста, Мухарем Баздуљ.
Манифестацију је отворио градоначелник Врања Слободан Миленковић, истакавши да је ово прилика да се у Врању окупе писци који ће са посебним задовољством говорити не само о лику и делу Борисава Станковића, већ и о његовом утицају на целокупну српску књижевну сцену.
– Бора Станковић, иако на почетку своје каријере оспораван због употребе локализама и изворног говора Врањанаца, оставио је књижевни опус којим је прославио свој родни град и своје суграђане.
Мајсторски, као нико пре њега, наш Бора је сликао не само пределе, догађаје, људе и карактере, већ и њихову душу јужњачку.
Као нико пре њега знао је да опише емоцију својих Врањанаца, њихове страсти, чежње, љубави, радости и туге – рекао је он.
Миленковић је додао да су „Борини књижевни дани“ посвећени Станковићу, али и да је идеја да се на овај начин промовишу, пре свега, култура читања и стварања, али и савремени писци.
Присутне је поздравио Зоран Најдић, директор врањске библиотеке која носи Борино име и која организује ову манифестацију, рекавши да је крајњи циљ да млади заволе књигу и писану реч.
– Ми настављамо на том трагу, славимо Борино име, организујемо програме и покушавамо да тако допринесемо афирмацији града, његовој традицији и културној политици – рекао је Најдић.
Након отварања, гост „Бориних књижевних дана“, књижевник Мухарем Баздуљ је говорио о утицају Боре Станковића на стваралаштво Иве Андрића, рекавши да је однос између двојице књижевних великана трајао неких 7 до 8 година, све до Борине смрти и очигледно је обојици био драгоцен.
Неке трагове имамо у чињеници да је Андрић три своје књиге поклонио Бори, у Андрићевим каснијим записима о томе и у неким записима других савременика, али су занимљиве и међусобне сличности у њиховим делима, указује Баздуљ.
– Они обојица од свог завичаја праве неку врсту микрокосмоса; код Боре је то, наравно, Врање, а Андрић има два завичаја, Травник у којем се родио и Вишеград у којем је одрастао, али врло је занимљиво да у оба случаја Андрић приступа својим завичајима врло слично начину на који приступа Бора.
Бора и Андрић су вероватно наша два највећа писца, уз Мешу Селимовића, који су писци контакта српске културе са Оријентом, у најширем смислу – каже Баздуљ. На програму манифестациjе у среду је промоција новог романа Владимира Кецмановића ,,Кад ђаволи полете“. Осим аутора, о роману говори теоретичар књижевности и књижевни критичар др Игор Перишић.
