
Професорка књижевности, Бранка Марковић, на свом путу из Немачке ка Француској, свратила је у Базел, у породични дом Ненада Јањића, Врањанца, познатог музичара са ових простора, који је некада свирао у локалном бенду Орхидеје. Одлучила је да поразговара са њим и све то забележи камером телефона, како би тај видео запис приказала врањској публици.
Носталгија за старим, прошлим временима, добром музиком и дружењем у родном граду присутна је у гласу Ненада Јањића Врањанца, који већ годинама живи и ради у Швајцарској. Он је са књижевницом и некадашњом водитељком Радио телевизије Врање разговарао о себи, о родном граду, музици некада и догодовштинама које је имао као члан чувене врањске групе Орхидеје.
-Јако рано сам почео да се бавим музиком, у то доба није било телевизије, интернета, чак ни кафића, него смо ми као деца морали сами да се сналазимо и да тражимо неке излазе у спорту, али и музици. Живело се за музику и стално смо били заједно у школи, на корзоу, стално се вежбало, касније смо и схватили да то можда није било довољно. Свирале су се врањске, македонске песме, неко коло и нека песма која је тренутно била популарна, и, наравно, увек Тома Здравковић, који је тада био посебно слушан, каже Ненад Јањић.
Бранка Марковић, која нам је уступила овај разговор, каже да је до идеје дошло сасвим спонтано.
-Мени је пало на памет да би можда Врањанци желели да се присете, а и ови млађи да упознају једног заиста фантастичног музичара који је обележио једно време овде у Врању, време гитаре, поп музике – он свира и гитару и хармонику. Да се подсетимо тих дивних дана и неког скромнијег времена када се музика много, много више вредновала и када су се знале оне истинске, праве вредности, ко је добар, ко добро свира, то је време корзоа, игранки, журки, време када су музичари мого теже набављали инструменте. Скоро 50 година он не живи овде, међутим он ми је рекао и ја сам то осетила и видела, њему је Врање заиста у срцу, а коме и не би било, каже Бранка Марковић.
Овај разговор можете пронаћи на јутјуб каналу Радио телевизије Врање, а о чувеној врањској групи Орхидеје професорка Марковић писала је и у својој књизи Хроника једне носталгије.
