У камерној сали Позоришта „Бора Станковић“ у Врању, у ораганизацији Историјског архива „31. јануар“ у Врању, представљен је зборник радова „Мартовски погром 2004“, у издању Архива Косова и Метохије и Дома културе Грачаница.

Међу корицама зборника који броји безмало 750 страна налазе се стручни радови 25 еминентних стручњака из читаве Србије, међу којима је 12 доктора наука, универзитетских професора и научних радника са института, магистара и мастера историчара.

Иницијатива о једном свеобухватном зборнику посвећеном мартовском погрому на КиМ потекла је лане, на 20. годишњицу тих трагичних дешавања, каже Марко Марковић, директор Архива Косова и Метохије.

– Наша идеја је била да међу корице једне књиге оставимо писано сведочанство о свему што се издешавало тих мартовских дана.

Намера нам је била да најеминентнији стручњаци из области културе, науке и образовања напишу радове о страдању градова, цркава, манастира, гробаља, села и свему ономе што се издешавало у тих неколико дана, а оставило је неизбрисив траг и последице – казао је Марковић.

Трагични догађаји из 2004. године су нешто што ће се тек проучавати и на чему се морамо учити, сматра проф. др Сунчица Денић.

– Мислим да се то нигде на свету није догодило, да се у три дана избрише читава једна цивилизација.

То је погром о којем ће се тек говорити, писати, читати и учити о њему.

Ја сам, осим емоција које носим и осим живог сећања, свесна да је то нешто чиме ћемо се тек бавити, јер смо дужни према свом народу, према свима онима који су живи, онима који нису живи и онима који ће доћи – истиче професорка Денић.

Зборник „Мартовски погром 2004“ је најважнија публикација о 17. марту која нам изнутра и споља осветљава шта се то догодило, указује Живојин Ракочевић, директор Дома културе у Грачаници.

– Ми, због свега што нам се догађа, нажалост ни 20 година касније нисмо у стању да схватимо шта нам се то десило.

Амерички индијанци нису нестали зато што их је убила болест белог човека, ни зато што их је разорило њихово оружје; они нису успели да објасне шта им се дешава и зато су нестали.

Ми морамо, на дневном нивоу, да објашњавамо шта нам се дешава да би се сачувала наша цивилизација, а она се простире од Високих Дечана до пећина које су фатално страдале , а осликане су фрескама које овог тренутка могу да иду у Лувр и Метрополитен – указује Ракочевић.

Скуп је отворио директор Историјског архива „31. јануар“ у Врању, Ненад Јовић, који је подсетио на период НАТО агресије на СР Југославију, а што је представљало увод у мартовска дешавања 2004. године.

– На нама је да негујемо културу сећања и да стално подсећамо на наше жртве, а знамо да смо у 20. веку много страдали – указао је Јовић.

Према речима Живојина Ракочевића, ово је само почетак посла на расветљавању узрока и последица трагичних дешавања на простору Косова и Метохије, јер је већ у припреми нови тематски зборник.